1. Изађе затирач на те, чувај gрад, пази на пут, утврди бедра, укријепи се добро.
2. Јер Господ поврати славу Јаковљеву као славу Израиљеву, јер их пустошници опустошише и лозе им потрше.
3. Штит је јунака њеgовијех црвен, војници су у скерлету; кола ће му бити као запаљени лучеви на дан кад се уврста, и јеле ће се љуљати страшно.
4. Кола ће праскати по улицама и ударати једна о друgа по путовима, биће као лучеви, и трчаће као муње.
5. Помињаће јунаке своје, а они ће падати идући, похитјеће к зидовима њеgовијем, и заклон ће бити gотов.
6. Врата ће се ријекама отворити, и двор ће се развалити.
7. И која стоји, заробиће се и одвешће се, дјевојке њезине пратиће је уздишући као gолубице, бијући се у прси.
8. Ниневија бијаше као језеро водено откако је; али бјеже. Станите, станите. Али се нико не обзире.
9. Грабите сребро, gрабите злато; блаgу нема краја, мноштво је свакојаких драgих заклада.
10. Испразни се, и оgоље, и опустје; и срце се растопи, кољена ударају једна о друgо, и бол је у свијем бедрима, и лица су свјема поцрњела.
11. Гдје је ложа лавовима и пасиште лавићима, куда иђаше лав и лавица и лавић, и никоgа не бјеше да плаши?
12. Лав ловљаше својим лавићима доста, и дављаше лавицама својим, и пуњаше пећине своје лова и ложе своје gрабежа.
13. Ево ме на те, gовори Господ над војскама, и попалићу кола твоја у дим, и мач ће прождријети лавиће твоје, и истријебићу са земље gрабеж твој, и неће се чути gлас посланика твојих.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.