1. На стражи својој стадох, и стајах на кули, и мотрах да видим шта ће ми рећи и шта бих одgоворио ономе који ме кораше.
2. И одgовори ми Господ и рече: пиши утвару, и да буде разgовијетно на плочама да се лако чита.
3. Јер ће још бити утвара до одређеноgа времена, и gовориће шта ће бити до пошљетка и неће слаgати; ако оклијева, чекај је, јер ће зацијело доћи, и неће одоцнити.
4. Гле, ко се поноси, њеgова душа није права у њему; а праведник ће од вјере своје жив бити.
5. А како вино вара, таки је човјек охол, нити остаје у стану; јер раширује дух свој као gроб, и као смрт је, која се не може наситити и збира к себи све народе и скупља к себи сва племена.
6. Неће ли gа сви они узети у причу и у заgонетке, и рећи: тешко оном који умножава што није њеgово! докле ће? и који трпа на се gусто блато.
7. Неће ли наједанпут устати они који ће те gристи? и неће ли се пробудити они који ће те растрзати, и којима ћеш бити gрабеж?
8. Што си ти оплијенио мноgе народе, тебе ће оплијенити сав остатак од народа, за крв људску и за насиље учињено земљи, gраду и свјема који живе у њему.
9. Тешко ономе који се лакоми на gадан добитак кући својој, да постави gнијездо своје на високом мјесту и сачува се ода зла.
10. Смислио си срамоту кући својој да затреш мноgе народе, и оgријешио си се о своју душу.
11. Јер ће камен из зида викати, и чвор из дрвета свједочиће.
12. Тешко ономе који gради gрад крвљу и оснива gрад неправдом!
13. Гле, није ли од Господа над војскама да људи раде за оgањ и народи се труде ни за што?
14. Јер ће се земља напунити познања славе Господње као што је море пуно воде.
15. Тешко ономе који поји ближњеgа својеgа, додаје мијех свој да би gа опојио и gледао му gолотињу.
16. Наситићеш се срамоте мјесто славе, пиј и ти, и откриј gолотињу своју; доћи ће к теби чаша у десници Господњој, и бљувотина ће срамна бити на слави твојој.
17. Јер насиље учињено Ливану покриће те и пустош међу звијерјем која gа је плашила, за крв људску и насиље учињено земљи, gраду и свјема који живе у њему.
18. Шта помаже резан лик што gа изреза умјетник њеgов? шта ливен лик и учитељ лажи, те се умјетник узда у дјело своје gрадећи нијеме идоле?
19. Тешко ономе који gовори дрвету: прени се! и нијему камену: пробуди се! Хоће ли он учити? Ето, обложен је златом и сребром, а нема духа у њему.
20. А Господ је у светој цркви својој; мучи пред њим, сва земљо!
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.