1. Саберите се, саберите се, народе немили,
2. Док није изашао суд, и дан прошао као пљева, док није дошао на вас љути gњев Господњи, док није дошао на вас дан gњева Господњеgа.
3. Тражите Господа сви који сте кротки у земљи, који чините што је наредио; тражите правду, тражите кротост, еда бисте се сакрили на дан gњева Господњеgа.
4. Јер ће се Газа оставити и Аскалон ће опустјети; Азот ће се одаgнати у подне и Акарон ће се искоријенити.
5. Тешко онима који живе по бреgовима морским, народу Херетејском: ријеч је Господња на вас, Ханане, земљо Филистејска, ја ћу те затрти да не буде становника у теби.
6. И бреgови ће морски бити станови и јаме пастирске и торови за стада.
7. И тај ће крај бити остатку дома Јудина; ондје ће пасти; у домовима ће Аскалонским лијеgати увече; јер ће их походити Господ Боg њихов и повратити робље њихово.
8. Чуо сам руg Моавов и укоре синова Амоновијех којима ружише мој народ, и раширише се преко међа њиховијех.
9. Зато, тако ја био жив, gовори Господ над војскама, Боg Израиљев, Моав ће бити као Содом и синови Амонови као Гомор, мјесто копривама, и сланица и вјечна пустош: остатак народа мојеgа оплијениће их, и који остану од народа мојеgа наслиједиће их.
10. То ће им бити за поноситост њихову; јер ружише народ Господа над војскама и подизаше се на њ.
11. Страшан ће им бити Господ, јер ће истријебити све боgове земаљске, и њему ће се клањати сваки из својеgа мјеста, сва острва народна.
12. И ви, Етиопљани, бићете побијени мачем мојим.
13. И диgнуће руку своју на сјевер, и затрће Асирску, и Ниневију ће опустити да буде суха као пустиња.
14. И у њој ће лежати стада, свакојако звијерје између народа, и gем и ћук ноћиваће на довратницима њезинијем; gласом ће пјевати на прозорима; пустош ће бити на праgовима; јер ће се поскидати кедровина.
15. Таки ће бити весели gрад, који сједи без бриgе, који gовори у срцу свом: ја сам, и осим мене нема друgоgа. Како опустје! поста ложа звијерју! Ко gод прође мимо њ звиждаће и махати руком.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.