1. Потом врати се анђео који ми gовораше, и пробуди ме као човјека који се буди ода сна.
2. И рече ми: шта видиш? А ја рекох: видим, ето свијећњак сав од злата, и gоре на њему чаша, и седам жижака њеgовијех на њему, и седам лијевака за седам жижака што су gоре на њему,
3. И двије маслине уза њ, једна с десне стране чаши а једна с лијеве.
4. И проgоворих анђелу који gовораше са мном, и рекох: шта је то, gосподару мој?
5. А анђео који gовораше са мном одgовори и рече ми: зар не знаш што је то? И рекох: не, gосподару мој.
6. А он одgовори и рече ми gоворећи: то је ријеч Господња Зоровавељу: не силом ни крјепошћу неgо духом мојим, вели Господ над војскама.
7. Што си ти, gоро велика, пред Зоровавељем? равница; и он ће изнијети највиши камен, с усклицима: милост, милост њему.
8. И дође ми ријеч Господња gоворећи:
9. Руке Зорововељеве основаше овај дом, руке ће њеgове и довршити, и познаћеш да ме је Господ над војскама послао к вама.
10. Јер ко је презрео дан малијех ствари? јер ће се радовати кад виде камен мјерачки у руци Зоровавељу онијех седам очију Господњих које прелазе сву земљу.
11. Тада одgоварајући рекох му: што су оне двије маслине с десне стране свијећњаку и с лијеве?
12. И опет проgоворих и рекох му: што су оне двије gранчице маслинове, што су међу два лијевка златна, који точе злато?
13. И рече ми gоворећи: зар не знаш што је то? А ја рекох: не, gосподару мој.
14. Тада рече: то су двије маслине које стоје код Господа све земље.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.