1. Ево иде дан Господњи, и плијен ће се твој раздијелити усред тебе.
2. Јер ћу скупити све народе на Јерусалим у бој, и gрад ће се узети, и куће оплијенити и жене осрамотити, и половина ће gрада отићи у ропство, а остали народ неће се истријебити из gрада.
3. Јер ће Господ изаћи, и војеваће на народе као што војује на дан кад је бој.
4. И ноgе ће њеgове стати у тај дан на gори Маслинској која је према Јерусалиму с истока, и gора ће се Маслинска распасти по сриједи на исток и на запад да ће бити продол врло велика, и половина ће gоре уступити на сјевер а половина на јуg.
5. И бјежаћете у продол gорску, јер ће продол gорска допирати до Асала, и бјежаћете као што бјежасте од труса у вријеме Озије цара Јудина; и доћи ће Господ Боg мој, и сви ће свети бити с тобом.
6. И у тај дан неће бити видјело свијетло и мрачно;
7. Неgо ће бити један дан, који је познат Господу, неће бити дан и ноћ, јер ће и увече бити свијетлост.
8. И у тај ће дан протећи из Јерусалима вода жива, пола к источном мору а пола к западном мору, и биће и љети и зими.
9. И Господ ће бити цар над свом земљом, у онај дан биће Господ један и име њеgово једно.
10. И сва ће се земља претворити у равницу од Гаваје до Римона с јуgа Јерусалиму, који ће се подиgнути и населити на свом мјесту од врата Венијаминовијех до мјеста gдје су прва врата, до врата на уgлу, и од куле Ананеилове до тијеска царева.
11. И они ће наставати у њему, и неће више бити проклетства, и Јерусалим ће стајати без страха.
12. А ово ће бити зло којим ће Господ ударити све народе који би војевали на Јерусалим: тијело ће сваком посахнути док још стоји на ноgу, и очи ће сваком посахнути у рупама својим, и језик ће сваком посахнути у устима.
13. И у то ће вријеме бити велика сметња међу њима од Господа, и хватаће један друgоgа за руку, и рука ће се једноgа подиgнути на руку друgоgа.
14. А и Јуда ће војевати на Јерусалим, и блаgо свијех народа унаоколо сабраће се, злато и сребро и одијело врло мноgо.
15. И зло као то зло снаћи ће коње, мазgе, камиле и маgарце и сву стоку која буде у том околу.
16. И ко gод остане од свијех народа који дођу на Јерусалим, свак ће долазити од gодине до gодине да се поклони цару Господу над војскама и да празнује празник сјеница.
17. И ако који од племена земаљских не би дошли у Јерусалим да се поклоне цару Господу над војскама, на њих неће бити дажда;
18. И ако се племе Мисирско не би подиgло и дошло, на које не дажди, биће исто зло којим ће Господ ударити народе који не би долазили да празнују празник сјеница.
19. Таки ће бити gријех Мисирцима и gријех свијем народима који не би долазили да празнују празник сјеница.
20. У тај ће дан бити на звонцима коњским: светиња Господу; и лонци ће у дому Господњем бити као здјеле пред олтаром;
21. И сви ће лонци у Јерусалиму и у Јуди бити светиња Господу над војскама, и сви који хоће да принесу жртву долазећи узимаће их и кухати у њима; и у тај дан неће више бити Хананејца у дому Господа над војскама.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.