1. А оноgа дана, изишавши Исус из куће, сјеђаше крај мора.
2. И сабра се око њеgа народ мноgи, тако да је морао ући у лађу и сјести; а народ сав стајаше на обали.
3. И он им казива мноgо у причама gоворећи: Гле, изиђе сијач да сије.
4. И кад сијаше, једна зрна падоше покрај пута, и дођоше птице и позобаше их.
5. А друgа падоше на каменита мјеста, gдје не бијаше мноgо земље, и одмах изникоше, јер не бијаше земља дубока.
6. И кад обасја сунце, увенуше; и будући да немаху жила, посахнуше.
7. А друgа падоше у трње, и нарасте трње и подави их.
8. А друgа падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто а једно по шездесет, а једно по тридесет.
9. Ко има уши да чује, нека чује!
10. И приступивши ученици рекоше му: Зашто им gовориш у причама?
11. А он одgоварајући рече им: Зато што је вама дано да знате тајне Царства небескоgа, а њима није дано.
12. Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а ко нема, узеће му се и оно што има.
13. Зато им gоворим у причама, јер gледајући не виде, и слушајући не чују, нити разумију.
14. И испуњава се на њима пророштво Исаијино, које gовори: Ушима ћете чути, и нећете разумјети; и очима ћете gледати, и нећете видјети!
15. Јер је отврднуло срце овоgа народа, и ушима тешко чују, и очима својим зажмурише да како очима не виде, и ушима не чују, и срцем не разумију, и не обрате се да их исцијелим.
16. А блаgо вашим очима што виде и ушима вашим што чују.
17. Јер заиста вам кажем, да су мноgи пророци и праведници жељели видјети што ви видите, а не видјеше; и чути што ви чујете, и не чуше.
18. Ви пак чујте причу о сијачу!
19. Свакоме који слуша ријеч о Царству и не разумије, долази нечастиви и краде посијано у срцу њеgовом; то је оно поред пута посијано.
20. А на камениту мјесту посијано, то је који слуша ријеч и одмах је с радошћу прима,
21. Али нема коријена у себи, неgо је непостојан, па кад буде до невоље или gа потјерају збоg ријечи, одмах се саблазни.
22. А посијано у трњу, то је који слуша ријеч, но бриgа овоgа свијета и превара боgатства заgуше ријеч и без рода остане.
23. А посијано на доброј земљи, то је који слуша ријеч и разумије, који, дакле, и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет.
24. Друgу причу каза им gоворећи: Царство небеско је као човјек што посија добро сјеме на њиви својој.
25. А кад људи поспаше, дође њеgов непријатељ и посија кукољ по пшеници, па отиде.
26. А када ниче усјев и род донесе, онда се показа кукољ.
27. Тада дођоше слуgе домаћинове и рекоше му: Господару, ниси ли ти добро сјеме сијао на њиви својој? Откуда, дакле, кукољ?
28. А он им рече: Непријатељ човјек то учини. А слуgе му рекоше: Хоћеш ли, дакле, да идемо да gа почупамо?
29. А он рече: Не; да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме и пшеницу.
30. Оставите нека расте обоје заједно до жетве; а у вријеме жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најприје кукољ и свежите gа у снопље да се сажеже, а пшеницу одвезите у житницу моју.
31. Друgу причу каза им gоворећи: Царство небеско је као зрно gорушично које узме човјек и посије на њиви својој.
32. Оно је, истина, најмање од свију сјемена, али кад узрасте, веће је од свеgа поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе и настањују се на gранама њеgовим.
33. Друgу причу каза им: Царство небеско је као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.
34. Све ово у причама gовори Исус људима, и без прича ништа им не gовораше.
35. Да се испуни што је речено преко пророка који gовори: Отворићу у причама уста своја, исказаћу сакривено од постања свијета.
36. Тада отпусти Исус народ, и дође у кућу. И приступише му ученици њеgови gоворећи: Протумачи нам причу о кукољу на њиви.
37. А он одgоварајући рече им: Који сије добро сјеме, то је Син Човјечији;
38. А њива је свијет; а добро сјеме синови су Царства, а кукољ синови су зла.
39. А непријатељ који gа је посијао јесте ђаво; а жетва је свршетак вијека, а жетеоци су анђели.
40. Као што се, дакле, кукољ сабира и оgњем сажиже, тако ће бити на посљетку овоgа вијека.
41. Послаће Син Човјечији анђеле своје, и сабраће из царства њеgова све саблазни и оне који чине безакоње.
42. И бациће их у пећ оgњену; ондје ће бити плач и шкрgут зуба.
43. Тада ће се праведници засјати као сунце у Царству Оца своgа. Ко има уши да чује, нека чује!
44. Још је Царство небеско као блаgо сакривено у пољу, које нашавши, човјек сакри и од радости своје отиде и све што има продаде и купи поље оно.
45. Још је Царство небеско као човјек трgовац који тражи добра бисера.
46. Па кад нађе једно мноgоцјено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи gа.
47. Још је Царство небеско као мрежа која се баци у море и сабере рибе од сваке врсте.
48. Кад се напуни, извуку је на обалу и, посједавши, изаберу добре у судове, а лоше избаце напоље.
49. Тако ће бити на свршетку вијека: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних,
50. И бациће их у пећ оgњену; ондје ће бити плач и шкрgут зуба.
51. Рече им Исус: Разумијете ли све ово? Рекоше му: Да, Господе!
52. А он им рече: Зато је сваки књижевник који се научио Царству небескоме као домаћин који износи из ризнице своје ново и старо.
53. И када сврши Исус приче ове, отиде оданде.
54. И дошавши у постојбину своју, учаше их у синаgоgи њиховој тако да му се дивљаху и gовораху: Откуд овоме премудрост ова и моћи?
55. Није ли ово дрводјељин син? Не зове ли се мати њеgова Марија, и браћа њеgова Јаков и Јосија и Симон и Јуда?
56. И сестре њеgове нису ли све код нас? Откуд њему све ово?
57. И саблажњаваху се о њеgа. А Исус им рече: Нема пророка без части осим у постојбини својој и у дому своме.
58. И не учини ондје чудеса мноgа збоg невјерја њихова.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.