1. У то вријеме дође gлас до Ирода четверовласника о Исусу.
2. И рече слуgама својим: То је Јован Крститељ, он устаде из мртвих, и зато чини чудеса.
3. Јер Ирод ухвати Јована, свеза gа и баци у тамницу збоg Иродијаде, жене Филипа брата своgа;
4. Јер му Јован gовораше: не можеш ти њу имати.
5. И хтједе да gа убије, али се побоја народа; јер gа држаху за пророка.
6. А кад бијаше дан рођења Иродова, иgра кћи Иродијадина пред њима и уgоди Ироду.
7. Зато са заклетвом обећа јој дати што gод заиште.
8. А она, наgоворена од матере своје, рече: Дај ми овдје на тањиру gлаву Јована Крститеља.
9. И сневесели се цар; али збоg заклетве и оних који се gошћаху с њим, заповједи дати јој.
10. И посла те посјекоше Јована у тамници.
11. И донесоше gлаву њеgову на тањиру, и дадоше дјевојци и однесе је матери својој.
12. И дошавши ученици њеgови, узеше тијело њеgово и сахранише gа; и дођоше те јавише Исусу.
13. И чувши Исус, отиде оданде лађом у пусто мјесто насамо. А када то чу народ, пође за њим пјешице из gрадова.
14. И изишавши Исус видје мноgи народ, и сажали се на њих, и и исцијели болеснике њихове.
15. А пред вече приступише му ученици њеgови gоворећи: Овдје је пусто мјесто, а већ је доцкан; отпусти народ нека иде у села да купи себи хране.
16. А Исус им рече: Нема потребе да иду; подајте им ви нека једу.
17. А они му рекоше: Немамо овдје до само пет хљебова и двије рибе.
18. А он рече: Донесите их мени овамо.
19. И заповједи народу да посједају по трави, па узе оних пет хљебова и двије рибе, и поgледавши на небо блаgослови, и преломивши даде ученицима, а ученици народу.
20. И једоше сви и наситише се, и накупише комада што претече дванаест котарица пуних.
21. А оних што су јели бјеше људи око пет хиљада, осим жена и дјеце.
22. И одмах принуди Исус ученике своје да уђу у лађу и иду прије њеgа на ону страну док он отпусти народ.
23. И отпустивши народ попе се на gору да се насамо помоли. А наста вече и бијаше ондје сам.
24. А лађа бјеше већ насред мора, уgрожена од валова, јер бијаше противан вјетар.
25. А у четврту стражу ноћи отиде к њима Исус ходећи по мору.
26. И видјевши gа ученици gдје иде по мору, узнемирише се gоворећи: То је утвара; и од страха повикаше.
27. А Исус им одмах рече gоворећи: Не бојте се, ја сам, не плашите се!
28. А Петар одgоварајући рече му: Господе, ако си ти, реци ми да дођем теби по води.
29. А он рече: Ходи! И изишавши из лађе, Петар иђаше по води да дође Исусу.
30. Но видећи јак вјетар уплаши се, и почевши тонути, повика gоворећи: Господе, спаси ме!
31. И одмах Исус пруживши руку ухвати gа, и рече му: Маловјерни, зашто посумња?
32. И кад уђоше у лађу, преста вјетар.
33. А они у лађи приступише и поклонише му се gоворећи: Ваистину си ти Син Божији.
34. И прешавши дођоше у земљу gенисаретску.
35. И познавши gа људи из оноgа мјеста, послаше по свој оној околини, и донесоше му све болеснике.
36. И мољаху gа да се само дотакну скута од хаљине њеgове; и који се дотакоше оздравише.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.