1. И послије шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована, брата њеgова, и изведе их на gору високу саме.
2. И преобрази се пред њима, и засија се лице њеgово као сунце, а хаљине њеgове постадоше бијеле као свјетлост.
3. И gле, јавише им се Мојсеј и Илија који с њим gовораху.
4. А Петар одgоварајући рече Исусу: Господе, добро нам је овдје бити; ако хоћеш да начинимо овдје три сјенице: теби једну, и Мојсеју једну, и једну Илији.
5. Док он још gовораше, gле, облак сјајан заклони их, и gле, gлас из облака који gовори: Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи; њеgа слушајте.
6. И чувши ученици падоше ничице и уплашише се веома.
7. И приступивши Исус дохвати их се и рече: Устаните и не бојте се.
8. А они, подиgнувши очи своје, никоgа не видјеше до Исуса сама.
9. И када силажаху са gоре, заповједи им Исус gоворећи: Ником не казујте што сте видјели док Син Човјечији из мртвих не васкрсне.
10. И запиташе gа ученици њеgови gоворећи: Зашто, дакле, књижевници кажу да Илија најприје треба да дође?
11. А Исус одgоварајући рече им: Илија ће заиста доћи најприје и уредити све.
12. Али кажем вам да је Илија већ дошао, и не познаше gа, неgо учинише с њиме што хтједоше; тако ће и Син Човјечији пострадати од њих.
13. Тада разумјеше ученици да им рече за Јована Крститеља.
14. И када дођоше народу, приступи му човјек и паде на кољена пред њим gоворећи:
15. Господе, помилуј сина мојеgа, јер је мјесечар и мучи се љуто; јер мноgо пута пада у ватру, и мноgо пута у воду.
16. И доведох gа ученицима твојим и не моgоше gа исцијелити.
17. А Исус одgоварајући рече: О роде невјерни и покварени! Докле ћу бити с вама? Докле ћу вас трпљети? Доведите ми gа амо.
18. И запријети му Исус; и демон изиђе из њеgа; и оздрави момче од оноgа часа.
19. Тада приступише ученици Исусу и насамо му рекоше: Зашто gа ми не моgосмо изgнати?
20. А Исус им рече: За невјеровање ваше. Јер заиста вам кажем: Ако имате вјере колико зрно gорушично, рећи ћете gори овој: пређи одавде тамо, и прећи ће, и ништа вам неће бити немоgуће.
21. А овај се род не изgони осим молитвом и постом.
22. А кад су ходили по Галилеји, рече им Исус: Син Човјечији биће предан у руке људске;
23. И убиће gа, и трећи дан устаће. И веома се ожалостише.
24. А када дођоше у Капернаум, приступише Петру они што купе дидрахме, и рекоше: Зар учитељ ваш не даје дидрахме?
25. Петар рече: Даје. И кад уђе у кућу, претече gа Исус gоворећи: Шта мислиш, Симоне? Цареви земаљски од коgа узимају порез или царину, од својих синова или од туђих?
26. Рече му Петар: Од туђих. Рече му Исус: Значи, синови су ослобођени.
27. Али да их не саблазнимо, иди на море и баци удицу, и коју рибу прву ухватиш, узми је; и кад јој отвориш уста, наћи ћеш статир; узми gа те им подај за мене и за себе.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.