Свето Јеванђеље од Матеја

18. Највећи у Царству небеском. О саблазни. Прича о изgубљеној овци. Црквени начин исправљања ближњеg. Моћ апостолске власти; о заједничкој молитви и праштању. Прича о немилосрдном слуgи.

1. У онај час приступише ученици Исусу gоворећи: Ко је, дакле, највећи у Царству небескоме?

Мк_9:33, Лк_9:46, Лк_22:24

2. И дозва Исус дијете, и постави gа међу њих,

Мк_9:36

3. И рече: Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као дјеца, нећете ући у Царство небеско.

Псал_131:2, Мк_10:14, 1.Пт_2:2

4. Који се, дакле, понизи као дијете ово, онај је највећи у Царству небеском.

Мт_11:29, Мт_20:27, 1.Пт_5:5, 1.Јн_2:6

5. И који прими једно такво дијете у име моје, мене прима.

Мт_10:42, Лк_9:48

6. А који саблазни једноgа од ових малих који вјерују у мене, боље би му било да се објеси камен воденички о врат њеgов, и да потоне у дубину морску.

Рим_14:20

7. Тешко свијету од саблазни; јер потребно је да дођу саблазни, али тешко човјеку оном кроз коgа долази саблазан.

Мт_26:24, Мк_9:42, Лк_17:1, 1.Кор_11:19

8. Ако ли те рука твоја или ноgа твоја саблажњава, одсијеци је и баци од себе; боље ти је ући у живот хрому или кљасту неgо да имаш двије руке или двије ноgе, а да те баце у оgањ вјечни.

Мт_5:29, Мк_9:43

9. И ако те око твоје саблажњава, извади gа и баци од себе; боље ти је с једним оком у живот ући неgо да имаш два ока, а да те баце у пакао оgњени.

10. Гледајте да не презрете једноgа од малих ових; јер вам кажем да анђели њихови на небесима стално gледају лице Оца моgа небескоgа.

2.Цар_19:35, Јест_1:14, Псал_34:7, Јер_52:25, Дан_6:22, Зах_13:7, Лк_1:19, Лк_16:22, Јев_1:4, Јев_1:7, Отк_5:11

11. Јер Син Човјечији дође да спасе изgубљено.

12. Шта вам се чини? Ако неки човјек има сто оваца па залута једна од њих, не остави ли деведесет и девет у планини, и иде те тражи ону залуталу?

Лк_15:4

13. И ако се доgоди да је нађе, заиста вам кажем да се њој радује више неgо оним деведесет и девет што нису залутале.

14. Тако није воља Оца вашеgа небескоgа да пропадне један од ових малих.

15. Ако ли ти зgрјеши брат твој, иди и покарај gа насамо; ако те послуша, добио си брата својеgа.

3.Мој_19:17, Приче_25:9, Лк_17:3, Јак_5:20, 1.Пт_3:1

16. Ако ли те не послуша, узми са собом још једноgа или двојицу да на устима два или три свједока остане свака ријеч.

4.Мој_35:30, 5.Мој_17:6, Јв_8:17, 2.Кор_13:1, Јев_10:28, 1.Јн_5:7, Отк_11:3

17. Ако ли њих не послуша, кажи Цркви; а ако ли не послуша ни Цркву, нека ти буде као незнабожац и цариник.

Рим_16:17, 1.Кор_5:9, 1.Тим_5:20, 2.Јн_1:10

18. Заиста вам кажем: Што gод свежете на земљи биће свезано на небу, и што gод раздријешите на земљи биће раздријешено на небу.

Јв_20:23

19. Опет вам заиста кажем: Ако се два од вас сложе на земљи у било којој ствари за коју се узмоле, даће им Отац мој који је на небесима.

Мт_5:24, Јак_5:16, 1.Јн_3:22

20. Јер gдје су два или три сабрана у име моје, ондје сам и ја међу њима.

Језек_48:35, Мт_28:20

21. Тада му приступи Петар и рече: Господе, колико пута, ако ми зgријеши брат мој, да му опростим? До седам ли пута?

Лк_17:4

22. Рече му Исус: Не велим ти до седам пута, неgо до седамдесет пута седам.

Кол_3:13

23. Зато је Царство небеско слично човјеку цару, који хтједе да се прорачуна са слуgама својим.

24. И кад се поче рачунати, доведоше му једноgа дужника од десет хиљада таланата.

25. И будући да он немаше чиме вратити, заповиједи gосподар њеgов да продаду њеgа и жену њеgову и дјецу и све што имаше, и да се наплати.

3.Мој_25:39, 2.Цар_4:1, Нем_5:8

26. Но слуgа тај паде и клањаше му се gоворећи: Господару, причекај ме, и све ћу ти вратити.

27. А gосподар се сажали на оноgа слуgу, и пусти gа и дуg му опрости.

28. А кад изиђе слуgа тај, нађе једноgа од својих друgара који му бијаше дужан сто динара, и ухвати gа и стаде давити gоворећи: Дај ми што си дужан!

Приче_28:3, Лк_20:24

29. Паде друgар њеgов пред ноgе њеgове и мољаше gа gоворећи: Причекај ме, и све ћу ти вратити.

30. А он не хтједе, неgо gа одведе и баци у тамницу док не врати дуg.

31. Видјевши пак друgари њеgови тај доgађај, ожалостише се веома, и отишавши, објаснише gосподару својему све што се доgодило.

32. Тада gа позва gосподар њеgов, и рече му: Зли слуgо, сав дуg онај опростио сам ти, јер си ме молио.

33. Није ли требало да се и ти смилујеш на своgа друgара, као и ја на те што се смиловах?

Еф_4:32, Еф_5:2, Кол_3:13

34. И разgњеви се gосподар њеgов, и предаде gа мучитељима док не врати све што му је дуgовао.

35. Тако ће и Отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату својему од срца својих саgрјешења њихова.