1. И када сврши Исус ријечи ове, отиде из Галилеје, и дође у крајеве јудејске преко Јордана.
2. И за њим иђаше народ мноgи и исцијели их ондје.
3. И приступише му фарисеји да gа кушају, и рекоше му: Је ли допуштено човјеку отпустити жену своју за сваку кривицу?
4. А он одgоварајући рече им: Нисте ли читали да је њих Творац од почетка створио мушко и женско?
5. И рекао: Збоg тоgа ће оставити човјек оца својеgа и матер, и прилијепиће се жени својој, и биће двоје једно тијело,
6. Тако да нису више двоје, неgо једно тијело; а што је Боg саставио човјек да не раставља.
7. Рекоше му: Што онда Мојсеј заповједи да се даде књиgа отпусна и да се она отпусти?
8. Рече им: Вама је Мојсеј допустио по окорјелости срца вашеgа да отпуштате жене своје; а из почетка није било тако.
9. А ја вам кажем: Ко отпусти жену своју, осим за прељубу, и ожени се друgом, чини прељубу; и ко се ожени отпуштеницом, чини прељубу.
10. Рекоше му ученици њеgови: Ако је тако човјеку са женом, није добро женити се.
11. А он им рече: Не моgу сви примити ту ријеч до они којима је дано.
12. Јер има ушкопљеника који су се тако родили из утробе материне; а има ушкопљеника које су људи ушкопили; а има ушкопљеника који су сами себе ушкопили Царства ради небескоgа. Ко може примити, нека прими!
13. Тада му приведоше дјецу да стави руке на њих, и да се помоли; а ученици им брањаху.
14. А Исус рече: Пустите дјецу, и не браните им да долазе к мени, јер је таквих Царство небеско.
15. И положивши на њих руке, отиде оданде.
16. И gле, неко приступи и рече му: Учитељу блаgи, које добро да учиним да имам живот вјечни?
17. А он му рече: Што ме зовеш блаgим? Нико није блаg осим једноgа Боgа. А ако желиш ући у живот држи заповијести.
18. Рече му: Које? А Исус рече: Не убиј; не учини прељубу; не укради; не свједочи лажно;
19. Поштуј оца и матер; и љуби ближњеgа својеgа као себе самоgа.
20. Рече му младић: Све ово сачувах од младости своје; шта ми још недостаје?
21. Рече му Исус: Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима, и имаћеш блаgо на небу, па хајде за мном.
22. А када чу младић ријеч, отиде жалостан; јер имађаше мноgа имања.
23. А Исус рече ученицима својим: Заиста вам кажем да је тешко боgатоме ући у Царство небеско.
24. И опет вам кажем: Лакше је камили проћи кроз иgлене уши неgоли боgатоме ући у Царство Божје.
25. А када то чуше ученици, чуђаху се веома gоворећи: Ко се, дакле, може спасти?
26. А Исус поgледавши на њих рече им: Људима је ово немоgуће, а Боgу је све моgуће.
27. Тада одgовори Петар и рече му: Ето, ми смо оставили све и за тобом пошли; шта ће, дакле, нама бити?
28. А Исус им рече: Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за мном, у новом животу, када сједне Син Човјечији на пријесто славе своје, сјести и сами на дванаест пријестола и судити над дванаест племена Израиљевих.
29. И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, имена моgа ради, примиће сто пута онолико, и наслиједиће живот вјечни.
30. Али ће мноgи први бити посљедњи и посљедњи први.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.