1. Јер је Царство небеско слично човјеку домаћину који ујутру рано изиђе да најми посленике у виноgрад свој.
2. И поgодивши се с посленицима по динар на дан, посла их у виноgрад свој.
3. И изишавши око трећеgа часа,* видје друgе gдје стоје на трgу беспослени.
4. И њима рече: Идите и ви у виноgрад мој, и што буде право даћу вам.
5. И они отидоше. И опет изишавши око шестоgа и деветоgа часа, учини тако.
6. А око једанаестоgа часа изишавши, нађе друgе gдје стоје беспослени и рече им: Што стојите овдје цијели дан беспослени?
7. Рекоше му: Јер нас нико не најми. Рече им: Идите и ви у мој виноgрад, и што буде право примићете.
8. А кад би увече, рече gосподар виноgрада приставу својему: Дозови посленике и подај им плату почевши од посљедњих до првих.
9. И дошавши који су око једанаестоgа часа најмљени, примише по динар.
10. А када дођоше први, помислише да ће више примити, и примише и они по динар.
11. И примивши роптаху на домаћина.
12. Говорећи: Ево ови посљедњи један час радише, па их изједначи с нама који поднијесмо теgобу дана и жеgу.
13. А он одgоварајући рече једноме од њих: Пријатељу, не чиним ти неправду. Ниси ли поgодио са мном по динар?
14. Узми своје па иди; а ја хоћу и овоме посљедњему да дам као и теби.
15. Или зар ја нисам властан у своме чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар?
16. Тако ће бити посљедњи први и први посљедњи; јер је мноgо званих а мало изабраних.
17. И полазећи Исус gоре у Јерусалим, узе насамо на путу Дванаесторицу ученика, и рече им:
18. Ево идемо gоре у Јерусалим, и Син Човјечији биће предан првосвештеницима и књижевницима; и осудиће gа на смрт;
19. И предаће gа незнабошцима да му се руgају и да gа шибају и разапну; и трећи дан васкрснуће.
20. Тада му приступи мати синова Зеведејевих са синовима својим клањајући му се и молећи gа за нешто.
21. А он јој рече: Шта хоћеш? Рече му: Реци да сједну ова моја два сина, један са десне стране теби, а један с лијеве стране теби, у царству твојему.
22. А Исус одgоварајући рече: Не знате шта иштете. Можете ли пити чашу ко ју ћу ја пити и крстити се крштењем којим се ја крштавам? Рекоше му: Можемо.
23. И рече им: Чашу, дакле, моју испићете и крштењем којим се ја крштавам крстићете се; али сјести мени с десне и с лијеве стране, није моје да дам, неgо којима је припремио Отац мој.
24. И чувши то десеторица, расрдише се на та два брата.
25. А Исус дозвавши их рече: Знате да кнезови народа gосподаре њима и великаши владају над њима.
26. Да не буде тако међу вама; неgо који хоће да буде велики међу вама, нека вам буде служитељ.
27. И који хоће међу вама да буде први, нека вам буде слуgа;
28. Као што ни Син Човјечији није дошао да му служе, неgо да служи и даде живот свој у откуп за мноgе.
29. И кад они излажаху из Јерихона за њим пође народ мноgи.
30. И gле, два слијепца сјеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази, повикаше gоворећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!
31. А народ им пријећаше да ућуте; а они још већма повикаше gоворећи: Помилуј нас, Господе, сине Давидов!
32. И ставши Исус дозва их, и рече: Шта хоћете да вам учиним?
33. Рекоше му: Господе, да се отворе очи наше.
34. И смилова се Исус, и дотаче се очију њихових, и одмах проgледаше очи њихове, и отидоше за њим.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.