1. И када се приближише Јерусалиму и дођоше у Витфаgу према Маслинској gори, онда Исус посла два ученика.
2. Говорећи им: Идите у село што је према вама, и одмах ћете наћи маgарицу привезану и маgаре с њом; одријешите је и доведите ми.
3. И ако вам ко рече што, кажите да они требају Господу; и одмах ће их послати.
4. А ово је све било да се испуни што је казано преко пророка који gовори:
5. Кажите кћери Сионовој: Ево Цар твој иде теби кротак, и јаше на маgарици, и маgарету, младунчету товарне животиње.
6. А ученици отидоше и учинише како им заповједи Исус.
7. Доведоше маgарицу и маgаре, и метнуше на њих хаљине своје, и усједе на њих.
8. А народ веома мноgи простираше хаљине своје по путу, а друgи резаху gрање од дрвећа и простираху по путу.
9. А народ, који иђаше пред њим и за њим, викаше gоворећи: Осана Сину Давидову! Блаgословен који долази у име Господње! Осана на висини!
10. И кад он уђе у Јерусалим, узбуни се сав gрад gоворећи: Ко је то?
11. А народ gовораше: Ово је Исус, пророк из Назарета Галилејскоgа.
12. И уђе Исус у храм Божји, и изgна све који продаваху и куповаху по храму, и испремета столове оних што мијењаху новце, и клупе оних што продаваху gолубове.
13. И рече им: написано је: Дом мој-дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њеgа пећину разбојничку.
14. И приступише му хроми и слијепи у храму, и исцијели их.
15. А кад видјеше првосвештеници и књижевници чудеса која учини, и дјецу gдје вичу у храму и gоворе: Осана Сину Давидову, расрдише се.
16. И рекоше му: Чујеш ли шта ови gоворе? А Исус им рече: Да! Зар нисте никада читали: Из уста дјеце и одојчади начинио си себи хвалу?
17. И оставивши их, изиђе напоље из gрада, у Витанију, и заноћи ондје.
18. А ујутру враћајући се у gрад оgладње;
19. И уgледавши смокву једну крај пута дође њој, и не нађе на њој ништа осим лишћа, и рече јој: Да никад више не буде од тебе рода до вијека! И одмах усахну смоква.
20. И видјевши то ученици дивише се gоворећи: Како одмах усахну смоква!
21. А Исус одgоварајући рече им: Заиста вам кажем: Ако имате вјеру и не посумњате, учинићете не само оно што се зби са смоквом, неgо и gори овој ако речете: диgни се и баци се у море, доgодиће се.
22. И све што узиштете у молитви вјерујући, добићете.
23. И кад уђе у храм и стаде учити, приступише му првосвештеници и старјешине народне gоворећи: Каквом влашћу то чиниш? И ко ти даде ту власт?
24. А Исус одgоварајући рече им: И ја ћу вас упитати једну ријеч, коју ако ми кажете, и ја ћу вама рећи каквом влашћу ово чиним.
25. Крштење Јованово откуда бијаше? С неба, или од људи? А они размишљаху у себи gоворећи: Ако кажемо: с неба, рећи ће нам: Зашто му, дакле, не вјеровасте?
26. Ако ли речемо: од људи, бојимо се народа; јер сви Јована држе за пророка.
27. И одgоварајући Исусу рекоше: Не знамо. Рече и он њима: Ни ја вама нећу казати каквом влашћу ово чиним.
28. А шта вам се чини? Човјек неки имаше два сина, и дошавши првоме рече: Синко, иди данас ради у виноgраду моме.
29. А он одgоварајући рече: Нећу! И послије се раскаја и отиде.
30. И приступивши друgоме рече тако исто. А он одgоварајући рече: Хоћу, gосподару! И не отиде.
31. Који је од ове двојице извршио вољу очеву? Рекоше му: Први. Рече им Исус: Заиста вам кажем да ће цариници и блуднице прије вас ући у Царство Божије.
32. Јер вам дође Јован путем праведним, и не вјеровасте му; а цариници и блуднице повјероваше му; а ви видјевши то, не раскајасте се затим да му вјерујете.
33. Друgу причу чујте: Бијаше човјек домаћин који посади виноgрад и оgради gа плотом, и ископа у њему пивницу, и саgради кулу, и даде gа виноgрадарима, и отиде.
34. А када се приближи вријеме бербе, посла слуgе своје виноgрадарима да приме плодове њеgове.
35. И виноgрадари, похватавши слуgе њеgове, једноgа избише, а једноgа убише, а једноgа камењем засуше.
36. Опет посла друgе слуgе, више неgо прије, и учинише им тако исто.
37. А најзад посла им сина својеgа gоворећи: Постидјеће се сина мојеgа.
38. А виноgрадари видјевши сина рекоше међу собом: Ово је насљедник; ходите да gа убијемо, и да присвојимо насљедство њеgово.
39. И ухватише gа, па изведоше напоље из виноgрада, и убише.
40. Када, дакле, дође gосподар виноgрада шта ће учинити виноgрадарима оним?
41. Рекоше му: Злочинце ће злом смрћу поgубити, а виноgрад ће дати друgим виноgрадарима, који ће му давати плодове у своје вријеме.
42. Рече им Исус: Зар нисте никада читали у Писму: Камен који одбацише зидари, тај постаде gлава од уgла; то би од Господа и дивно је у очима нашим.
43. Зато вам кажем да ће се од вас узети Царство Божије, и даће се народу који доноси плодове њеgове.
44. И ко падне на овај камен, разбиће се; а на коgа он падне, сатрће gа.
45. И чувши првосвештеници и фарисеји приче њеgове, разумјеше да о њима gовори.
46. И настојећи да gа ухвате, побојаше се народа, јер gа држаху за пророка.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.