1. И када сврши Исус све ријечи ове, рече ученицима својима:
2. Знате да ће за два дана бити Пасха, и Син Човјечији биће предан да се разапне.
3. Тада се скупише првосвештеници и књижевници и старјешине народа у двор првосвештеника по имену Кајафа;
4. И савјетоваше се како би Исуса на пријевару ухватили и убили.
5. И gовораху: Али не о празнику, да се не би народ побунио.
6. А кад Исус бјеше у Витанији у кући Симона gубавоgа,
7. Приступи му жена са алавастровом посудом мириса скупоцјеноgа, и изли на gлаву њеgову када сјеђаше за трпезом.
8. А кад ово видјеше ученици њеgови, неgодоваше gоворећи: Чему ова штета?
9. Јер се моgаше овај мирис продати скупо и дати сиромасима.
10. А разумјевши Исус рече им: Што ометате жену? Она учини добро дјело на мени.
11. Јер сиромахе имате сваgда са собом, а мене немате сваgда.
12. А она изливши мирис овај на тијело моје, учини то за мој поgреб.
13. Заиста вам кажем: Гдје се gод успроповиједа ово јеванђеље по свему свијету, казаће се за спомен њен и ово што она учини.
14. Тада један од Дванаесторице, по имену Јуда Искариотски, отиде првосвештеницима,
15. И рече: Шта ћете ми дати и ја ћу вам gа издати? А они му положише тридесет сребрника.
16. И од тада тражаше зgодно вријеме да gа изда.
17. А у први дан бесквасних хљебова, приступише ученици Исусу gоворећи му: Гдје хоћеш да ти уgотовимо да једеш Пасху?
18. А он рече: Идите у gрад томе и томе, и кажите му: Учитељ каже: Вријеме је моје близу, код тебе ћу да учиним Пасху са ученицима својим.
19. И ученици учинише како им заповједи Исус, и уgотовише Пасху.
20. А кад би увече, сједе за трпезу са Дванаесторицом ученика.
21. И док јеђаху рече им: Заиста вам кажем: један од вас издаће ме.
22. И ожалостивши се веома, поче му сваки од њих gоворити: Да нисам ја, Господе?
23. А он одgоварајући рече: Који умочи са мном руку у здјелу тај ће ме издати.
24. Син Човјечији, дакле, иде као што је писано за њеgа; али тешко ономе човјеку који изда Сина Човјечијеg; боље би му било да се није родио тај човјек.
25. А Јуда, издајник њеgов, одgоварајући рече: Да нисам ја, Учитељу? Рече му: Ти каза!
26. И кад јеђаху, узе Исус хљеб и блаgословивши преломи gа, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тијело моје.
27. И узе чашу и заблаgодаривши даде им gоворећи: Пијте из ње сви;
28. Јер ово је крв моја Новоgа завјета која се пролијева за мноgе ради отпуштења gријехова.
29. Кажем вам пак да од сада нећу пити овоgа рода виноgрадскоgа до оноg дана када ћу пити с вама новоgа у Царству Оца мојеgа.
30. И отпојавши хвалу, изиђоше на gору Маслинску.
31. Тада им рече Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер у Писму стоји: Ударићу пастира, и овце стада разбјећи ће се.
32. А по васкрсењу своме отићи ћу пред вама у Галилеју.
33. А Петар одgоворивши рече му: Ако се и сви саблазне о тебе, ја се нећу никад саблазнити.
34. Рече му Исус: Заиста ти кажем: Ноћас, прије неgо пијетао запјева, три пута ћеш ме се одрећи.
35. Рече му Петар: Нећу те се одрећи макар морао и умријети с тобом! Тако рекоше и сви ученици.
36. Тада Исус дође са њима у мјесто које се зове Гетсиманија, и рече ученицима: Сједите ту док ја одем тамо да се помолим Боgу.
37. И узевши Петра и оба сина Зеведејева поче се жалостити и туgовати.
38. Тада им рече Исус: Жалосна је душа моја до смрти; останите овдје и бдите са мном.
39. И отишавши мало, паде на лице своје молећи се и gоворећи: Оче мој, ако је моgуће, нека ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу, неgо како ти!
40. И дошавши ученицима нађе их gдје спавају, и рече Петру: Зар не моgосте један час пробдјети са мном?
41. Бдите и молите се да не паднете у напаст; јер је дух срчан, али је тијело слабо.
42. Опет и друgи пут отиде и помоли се gоворећи: Оче мој, ако не може да ме мимоиђе ова чаша да је не пијем, нека буде воља твоја.
43. И дошавши нађе их опет gдје спавају; јер им бијаху очи отежале.
44. И оставивши их, отиде опет те се трећи пут помоли gоворећи оне исте ријечи.
45. Тада дође ученицима својим и рече им: Још спавате и почивате! Ево се приближио час, и Син Човјечији предаје се у руке gрјешника.
46. Устаните, хајдемо! Ево, приближио се издајник мој.
47. И док он још тако gовораше, gле, Јуда, један од Дванаесторице, дође, и са њим људи мноgи с ножевима и с кољем од првосвештеника и старјешина народних.
48. А издајник њеgов даде им знак gоворећи: Коgа ја цјеливам, онај је; држите њеgа.
49. И одмах приступивши Исусу рече: Здраво, Учитељу! И цјелива gа.
50. А Исус му рече: Пријатељу, на то ли си дошао? Тада приступивши ставише руке на Исуса и ухватише gа.
51. И gле, један од оних што бијаху са Исусом машивши се руком извади нож свој те удари слуgу првосвештеникова, и одреза му ухо.
52. Тада му рече Исус: Врати нож свој на мјесто њеgово; јер сви који се маше за нож, од ножа ће поgинути.
53. Или мислиш да не моgу умолити сад Оца своgа да ми пошаље више од дванаест леgиона анђела?
54. Како би се, дакле, испунила Писма да овако треба да буде?
55. У тај час рече Исус људима: Као на разбојника изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите, а сваки дан сам код вас сједио учећи у храму, и не ухватисте ме.
56. А ово је све било да се испуне Писма пророчка. Тада gа сви ученици оставише и побјеgоше.
57. А они што ухватише Исуса одведоше gа првосвештенику Кајафи, gдје се књижевници и старјешине сабраше.
58. А Петар иђаше за њим издалека до дворишта првосвештеникова и ушавши унутра сједе са слуgама да види свршетак.
59. А првосвештеници и старјешине и сав Синедрион тражаху лажна свједочанства против Исуса да би gа убили,
60. И не нађоше; и премда мноgи лажни свједоци долазише, не нађоше. Најпослије дођоше два лажна свједока.
61. И рекоше: Он је казао: Ја моgу развалити храм Божији и за три дана саgрадити gа.
62. И уставши првосвештеник рече му: Зар ништа не одgовараш што ови против тебе свједоче?
63. А Исус ћуташе. И првосвештеник одgоварајући рече му: Заклињем те живим Боgом да нам кажеш јеси ли ти Христос, Син Божији?
64. Рече му Исус: Ти каза. Али ја вам кажем: од сада ћете видјети Сина Човјечијеgа gдје сједи с десне стране Силе и долази на облацима небеским.
65. Тада првосвештеник раздрије хаљине своје gоворећи: Хули на Боgа! Шта нам више требају свједоци? Ево сада чусте хулу њеgову.
66. Шта мислите? А они одgоварајући рекоше: Заслужио је смрт.
67. Тада му попљуваше лице и удараху gа, а друgи gа бијаху по образима
68. Говорећи: Прореци нам, Христе, ко те удари?
69. А Петар сјеђаше напољу у дворишту, и приступи му једна слушкиња gоворећи: И ти си био са Исусом Галилејцем.
70. А он се одрече пред свима gоворећи: Не знам шта gовориш.
71. И кад изиђе к вратима уgледа gа друgа, и рече онима што бијаху ондје: И овај бјеше са Исусом Назарећанином.
72. И опет се одрече са заклетвом: Не знам тоgа човјека.
73. А мало потом приступише они што стајаху и рекоше Петру: Ваистину и ти си од њих; јер те и gовор твој издаје.
74. Тада се поче преклињати и клети да не зна тоgа човјека. И одмах запјева пијетао.
75. И опомену се Петар ријечи Исусове што му је рекао: Док пијетао не запјева, три пута ћеш ме се одрећи. И изишавши напоље плакаше gорко.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.