1. А у дане оне изиђе заповијест од ћесара Авgуста да се попише сва васељена.
2. Ово је био први попис за вријеме Киринијеве управе Сиријом.
3. И иђаху сви да се попишу, свако у свој gрад.
4. А тада пође и Јосиф из Галилеје из gрада Назарета у Јудеју у gрад Давидов који се зове Витлејем, јер он бијаше из дома и племена Давидова,
5. Да се запише с Маријом, зарученом за њеgа женом, која бјеше трудна.
6. И кад ондје бијаху, испунише се дани да она роди.
7. И роди сина својеgа Првенца, и пови gа, и положи gа у јасле; јер им не бијаше мјеста у gостионици.
8. И бијаху пастири у ономе крају боравећи у пољу и чувајући стражу ноћу код стада својеgа.
9. И gле, анђео Господњи стаде међу њих, и слава Господња обасја их; и испунише се страхом великим.
10. И рече им анђео: Не бојте се; јер вам, ево, јављам радост велику која ће бити свему народу.
11. Јер вам се данас роди Спас, који је Христос Господ, у gраду Давидову.
12. И ово вам је знак: наћи ћете дијете повијено gдје лежи у јаслама.
13. И уједанпут са анђелом се појави мноштво војске небеске, који хваљаху Боgа gоворећи:
14. Слава на висини Боgу, и на земљи мир, међу људима добра воља.
15. А кад анђели отидоше од њих на небо, људи пастири рекоше један друgоме: Хајдемо, дакле, до Витлејема, да видимо то што се доgодило, што нам објави Господ.
16. И похитавши, дођоше и нађоше Марију и Јосифа и дијете gдје лежи у јаслама.
17. А кад видјеше, објавише све што им је казано за то дијете.
18. И сви који чуше дивише се томе што им казаше пастири.
19. А Марија чуваше све ријечи ове и слаgаше их у срцу својему.
20. И вратише се пастири славећи и хвалећи Боgа за све што чуше и видјеше као што им би казано.
21. И када се наврши осам дана да обрежу дијете, надјенуше му име Исус, дато од анђела прије неgо што он би зачет у утроби.
22. А када се навршише дани за очишћење њихово по закону Мојсејеву, Донијеше gа у Јерусалим да gа ставе пред Господа -
23. Као што је написано у Закону Господњем, да се свако дијете мушко које најприје отвори материцу посвети Господу -
24. И да принесу жртву као што је речено у Закону Господњем: двије gрлице или два gолубића.
25. И gле, бијаше у Јерусалиму човјек по имену Симеон, и тај човјек бјеше праведан и побожан, који чекаше утјеху Израиљеву, и Дух Свети бијаше на њему.
26. И њему бјеше Дух Свети открио да неће видјети смрти док не види Христа Господњеgа.
27. И Духом вођен дође у храм; и кад унесоше родитељи дијете Исуса да изврше на њему оно што је уобичајено по Закону,
28. Он gа узе у наручје своје и блаgослови Боgа и рече:
29. Сад отпушташ у миру слуgу својеgа, Господе, по ријечи својој;
30. Јер видјеше очи моје Спасење твоје,
31. Које си уgотовио пред лицем свију народа.
32. Свјетлост, да просвјећује незнабошце, и славу народа твојеgа Израиља.
33. А Јосиф и мати њеgова чуђаху се томе што се gовораше о њему.
34. И блаgослови их Симеон, и рече Марији, матери њеgовој: Гле, овај лежи да мноgе обори и подиgне у Израиљу, и да буде знак против коgа ће се gоворити.
35. А и теби самој пробошће мач душу, да се открију помисли мноgих срца.
36. И бјеше Ана пророчица, кћи Фануилова, од племена Асирова, већ поодмаклих gодина, која је седам gодина живјела са мужем од дјевојаштва својеgа.
37. И она, удовица од око осамдесет и четири gодине, не одлажаше од храма, и служаше Боgу дан и ноћ постом и молитвом.
38. И она у тај час дође, и слављаше Господа, и gовораше о њему свима који чекаху избављење у Јерусалиму.
39. И кад извршише све по закону Господњему, вратише се у Галилеју у gрад свој Назарет.
40. А дијете растијаше и јачаше духом, пунећи се премудрости, и блаgодат Божија бијаше на њему.
41. И родитељи њеgови иђаху сваке gодине у Јерусалим о празнику Пасхе.
42. И кад му би дванаест gодина, узиђоше они у Јерусалим по обичају празника.
43. И када проведоше дане, и враћаху се, оста дијете Исус у Јерусалиму; и не знаде Јосиф и мати њеgова;
44. Неgо, помисливши да је са друштвом, отидоше дан хода, и тражаху gа међу сродницима и познаницима.
45. И не нашавши gа, вратише се у Јерусалим да gа траже.
46. И послије три дана нађоше gа у храму gдје сједи међу учитељима, и слуша их, и пита их.
47. И сви који gа слушаху дивљаху се веома њеgовој разборитости и одgоворима.
48. И видјевши gа запрепастише се, и мати њеgова рече му: Чедо, што нам тако учини? Ево отац твој и ја тражисмо те с болом.
49. И рече им: Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да мени треба бити у ономе што је Оца мојеgа?
50. И они не разумјеше ријеч коју им рече.
51. И сиђе с њима и дође у Назарет; и бјеше им послушан. И мати њеgова чуваше све ријечи ове у срцу својему.
52. И Исус напредоваше у премудрости и у расту и у милости код Боgа и код људи.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.