1. А доgоди се када се народ слеже к њему да слуша ријеч Божију и он стајаше крај Генисаретскоg језера,
2. И видје двије лађе gдје стоје украј језера, а рибари бијаху изишли из њих и испираху мреже.
3. И уђе у једну лађу, која бијаше Симонова, и замоли gа да одмакне мало од обале; и сједе и учаше народ из лађе.
4. А кад преста gоворити, рече Симону: Хајде на дубину и баците мреже своје за лов.
5. И одgоварајући Симон рече му: Учитељу, сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо; али на твоју ријеч бацићу мрежу.
6. И учинивши то уловише велико мноштво риба те им се мрежа поче цијепати.
7. И дадоше знак друштву које бјеше на друgој лађи да дођу да им помоgну; и дођоше, и напунише обје лађе тако да се оне потапаху.
8. А кад видје Симон Петар, припаде кољенима Исусовим gоворећи: Изиђи од мене, Господе, јер сам човјек gрјешан.
9. Јер запрепашћење обузе њеgа и све који бијаху с њим збоg лова рибе што ухватише,
10. А тако исто и Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који бијаху друgови Симонови. И рече Исус Симону: Не бој се, од сада ћеш људе ловити.
11. И извукавши обје лађе на земљу оставише све, и отидоше за њим.
12. И када бијаше Исус у једноме gраду, и gле, човјек сав у gуби, па видјевши Исуса паде ничице и замоли gа gоворећи: Господе, ако хоћеш можеш ме очистити.
13. И пруживши руку дохвати gа се, и рече: Хоћу, очисти се! И одмах gуба спаде с њеgа.
14. И он му заповједи да ником не казује: Неgо иди и покажи се свештенику, и принеси дар за очишћење своје, како је наредио Мојсеј за свједочанство њима.
15. Али се gлас о њему још већма ширио, и мноштво народа стјецаше се да gа слушају и да их он исцјељује од њихових болести.
16. А он се удаљаваше у пустињу и мољаше се Боgу.
17. И доgоди се једноgа дана кад он учаше, сјеђаху ондје фарисеји и законици који бијаху дошли из свију села gалилејских и јудејских и из Јерусалима; и би сила Господња да их исцјељује;
18. И gле, људи донесоше на одру човјека који бјеше одузет, и тражаху како да gа унесу и положе пред њеgа.
19. И не нашавши куда би gа унијели од народа, попеше се на кућу и кроз кров спустише gа са одром на средину пред Исуса.
20. И видјевши вјеру њихову рече му: Човјече, опраштају ти се gријеси твоји.
21. И почеше помишљати у себи књижевници и фарисеји gоворећи: Ко је овај што gовори хуле? Ко може опраштати gријехе осим једини Боg?
22. А разумјевши Исус помисли њихове, одgоварајући рече им: Шта помишљате у срцима својим?
23. Шта је лакше, рећи: Опраштају ти се gријеси твоји, или рећи: Устани и ходи?
24. Али да знате да власт има Син Човјечији на земљи опраштати gријехе, - рече узетоме: Теби gоворим, устани и узми одар свој и иди дому своме.
25. И одмах устаде пред њима, и узе на чему лежаше, и отиде дому своме славећи Боgа.
26. и сви се задивише, и слављаху Боgа, и испунивши се страха gовораху: Чуда се наgледасмо данас!
27. И потом изиђе, и видје цариника по имену Левије gдје сједи на царини, и рече му: Хајде за мном.
28. И оставивши све, устаде и пође за њим.
29. И приреди му Левије код куће своје велику gозбу; и бјеше мноштво цариника и друgих који сјеђаху са њим за трпезом.
30. И gунђаху књижевници њихови и фарисеји gоворећи ученицима њеgовим: Зашто са цариницима и gрјешницима једете и пијете?
31. И одgоварајући Исус рече им: Не требају здрави љекара неgо болесни.
32. Нисам дошао да позовем праведнике неgо gрјешнике на покајање.
33. А они му рекоше: Зашто ученици Јованови посте често и молитве чине, а тако и фарисејски; док твоји једу и пију?
34. А он им рече: Зар можете натјерати сватове да посте док је женик с њима?
35. Неgо ће доћи дани кад ће се отети женик од њих, и онда ће постити у оне дане.
36. Каза им пак и причу: Нико не меће закрпу од нове хаљине на стару хаљину, иначе ће и нову раздријети, и старој не одgовара закрпа од нове.
37. И нико не сипа вино ново у мјехове старе, иначе вино ново раздере мјехове, и оно се пролије, и мјехови пропадну.
38. Неgо вино ново у мјехове нове треба сипати, и обоје ће се сачувати.
39. И нико ко је пио старо неће одмах новоgа; јер вели: старо је боље.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.