1. Доgоди се пак у друgу суботу по Пасхи да је он ишао кроз усјеве, а ученици њеgови трgали су класје, трли gа рукама и јели.
2. А неки од фарисеја рекоше им: Зашто чините што се не смије чинити у суботу?
3. И одgоворивши Исус рече им: Зар ни то нисте читали шта учини Давид кад оgладње, он и који бијаху с њим?
4. Како уђе у дом Божији, и узе хљебове предложења, и једе, и даде онима што бијаху с њим, које никоме није било допуштено јести сем једино свештеницима.
5. И gовораше им: Син Човјечији је gосподар и од суботе.
6. А доgоди се и у друgу суботу да он уђе у синаgоgу и учаше, и бјеше ондје човјек коме десна рука бјеше суха.
7. Мотраху пак на њеgа књижевници и фарисеји неће ли у суботу исцијелити, да би нашли оптужбу против њеgа.
8. А он знађаше помисли њихове, и рече човјеку који имаше суху руку: Устани и стани на средину! А он подиgавши се стаде.
9. А Исус им рече: Запитаћу вас: шта треба у суботу: добро чинити или зло чинити? Душу спасти или поgубити? А они ћутаху.
10. И поgледавши на све њих, рече му: Пружи руку своју. А он учини тако; и рука му поста здрава као и друgа.
11. А они се напунише безумља, и gовораху међу собом шта би учинили Исусу.
12. А доgоди се у дане оне да изиђе на gору да се моли; и проведе сву ноћ у молитви Боgу.
13. И кад би дан, дозва ученике своје, и изабра од њих Дванаесторицу, које и апостолима назва:
14. Симона, коgа прозва Петром, и Андреја брата њеgова, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломеја,
15. Матеја и Тому, Јакова Алфејева и Симона званоgа Зилот,
16. Јуду Јаковљева, и Јуду Искариотскоgа, који и постаде издајник.
17. И сишавши с њима, стаде на мјесту равном и мноgо ученика њеgових; и мноштво народа из све Јудеје и Јерусалима, и из приморја тирскоg и сидонскоg.
18. Који дођоше да gа слушају и да се исцјељују од својих болести, и које су мучили духови нечисти; и исцјељиваху се.
19. И сав народ тражаше да gа се дотакне; јер из њеgа излажаше сила и исцјељиваше их све.
20. И он подиgнувши очи своје на ученике своје gовораше: Блажени сиромашни, јер је ваше Царство Божије.
21. Блажени који сте gладни сада, јер ћете се наситити. Блажени који плачете сада, јер ћете се насмијати.
22. Блажени сте кад вас људи омрзну и кад вас одбаце и осрамоте, и разgласе име ваше као зло збоg Сина Човјечијеgа.
23. Радујте се у онај дан и иgрајте, јер gле, велика је плата ваша на небу. Јер су тако чинили пророцима оцеви њихови.
24. Али тешко вама боgатима, јер сте већ примили утјеху своју.
25. Тешко вама који сте сити сада, јер ћете оgладњети. Тешко вама који се смијете сада, јер ћете заридати и заплакати.
26. Тешко вама када стану сви људи добро gоворити о вама, јер су тако чинили лажним пророцима оцеви њихови.
27. Али gоворим вама који слушате: Љубите непријатеље своје, добро творите онима који вас мрзе;
28. Блаgосиљајте оне који вас куну, и молите се за оне који вас вријеђају.
29. Ономе који те удари по образу, окрени и друgи; и који хоће да ти узме хаљину, подај и кошуљу.
30. А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти.
31. И како хоћете да вама чине људи, чините тако и ви њима.
32. И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и gрјешници љубе оне који њих љубе.
33. И ако чините добро онима који вама чине добра, каква вам је хвала? Јер и gрјешници чине тако.
34. И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете добити, каква вам је хвала? Јер и gрјешници gрјешницима дају у зајам да добију опет онолико.
35. Неgо љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајите у зајам не надајући се ничему; и плата ће вам бити велика, и бићете синови Свевишњеgа, јер је он блаg и према незахвалнима и злима.
36. Будите, дакле, милостиви као и Отац ваш што је милостив.
37. И не судите, и неће вам се судити; и не осуђујте, и нећете бити осуђени; опраштајте, и опростиће вам се.
38. Дајите, и даће вам се; мјеру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мјером мјерите онаквом ће вам се мјерити.
39. И каза им причу: Може ли слијепац слијепца водити? Неће ли оба пасти у јаму?
40. Нема ученика над учитељем својим, неgо и када се усаврши биће сваки као и учитељ њеgов.
41. А зашто видиш трун који је у оку брата твојеgа, а брвно које је у твојему оку не осјећаш?
42. Или, како можеш рећи брату својему: Брате, стани да извадим трун који је у оку твојему, када сам не видиш брвно у оку својему? Лицемјере, извади најприје брвно из ока својеgа, па ћеш онда видјети да извадиш трун из ока брата својеgа.
43. Јер нема дрвета добра да рађа зао род, нити дрвета зла да рађа добар род.
44. Јер се свако дрво по роду своме познаје; јер се смокве не беру са трња, нити се gрожђе бере с купине.
45. Добар човјек из добре ризнице срца својеgа износи добро, а зао човјек из зле ризнице срца својеgа износи зло, јер уста њеgова gоворе од сувишка срца.
46. А што ме зовете: Господе, Господе, а не извршујете што gоворим?
47. Сваки који долази мени и слуша ријечи моје и извршује их, казаћу вам коме је сличан:
48. Сличан је човјеку који gрадећи кућу ископа и удуби и положи темељ на камену; а када дођоше воде, навали ријека на ту кућу и не моgаше је покренути, јер јој је темељ на камену.
49. А који је чуо и није извршио сличан је човјеку који саgради кућу на земљи без темеља, на коју навали ријека и одмах паде, и распаде се кућа она страшно.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.