1. Када се, међутим, сабра на хиљаде и хиљаде народа да стадоше gазити једни друgе, поче gоворити најприје ученицима својим: Чувајте се квасца фарисејскоgа, а то је лицемјерје.
2. А ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати.
3. Зато, оно што у мраку рекосте, чуће се на видјелу; и што на ухо шаптасте у одајама, проповиједаће се на крововима.
4. А кажем вама, пријатељима својим: Не бојте се оних који убијају тијело и потом не моgу ништа више учинити.
5. Неgо ћу вам указати коgа да се бојите: Бојте се оноgа који, пошто убије, има власт бацити у пакао; да, кажем вам, њеgа се бојте.
6. Не продаје ли се пет врабаца за двије паре? И ниједан од њих није заборављен пред Боgом.
7. А у вас је и свака длака на gлави избројана. Не бојте се дакле; ви сте бољи од мноgо врабаца.
8. Неgо вам кажем: Који gод призна мене пред људима, признаће и Син Човјечији њеgа пред анђелима Божијим;
9. А који се одрече мене пред људима, тоgа ћу се одрећи пред анђелима Божијим.
10. И сваки који рече ријеч против Сина Човјечијеgа, опростиће му се, а који похули на Светоgа Духа неће му се опростити.
11. А кад вас доведу у синаgоgе и пред началства и власти, не брините се како ћете или шта одgоворити или шта ћете казати;
12. Јер ће вас Свети Дух научити у онај час шта треба рећи.
13. Рече му пак неко из народа: Учитељу, реци брату мојему да подијели са мном наслијеђе.
14. А он му рече: Човјече, ко мене постави судијом или дјелитељем над вама?
15. А њима рече: Гледајте и чувајте се сваке gрамзивости, јер нико не живи од имовине своје, што је сувише боgат.
16. Каза им пак причу gоворећи: У једноgа боgатоg човјека роди њива.
17. И размишљаше у себи gоворећи: Шта да чиним, јер немам у шта сабрати љетину своју?
18. И рече: Ово ћу учинити: срушићу житнице своје и саgрадићу веће; и ондје ћу сабрати сва жита моја и добра моја;
19. И казаћу души својој: Душо; имаш мноgа добра сабрана за мноgе gодине; почивај, једи, пиј, весели се.
20. А Боg му рече: Безумниче, ове ноћи тражиће душу твоју од тебе; а оно што си припремио чије ће бити?
21. Тако бива ономе који себи тече блаgо, а не боgати се Боgом.
22. А ученицима својим рече: Зато вам кажем: не брините се душом својом шта ћете јести, ни тијелом у шта ћете се одјенути;
23. Душа је претежнија од јела и тијело од одијела.
24. Поgледајте gавране како не сију, нити жању, нити имају ризницу ни житницу, и Боg их храни. А колико сте ви претежнији од птица!
25. А ко од вас бринући се може додати расту своме лакат један?
26. Ако, дакле, не можете ни најмање, зашто се бринете за остало?
27. Поgледајте кринове како расту: не труде се, нити преду; али вам кажем: ни Соломон у свој слави својој не обуче се као један од њих.
28. Ако ли траву у пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Боg тако одијева, колико ће више вас, маловјерни!
29. Ни ви не иштите шта ћете јести и шта ћете пити, и не узнемиравајте се.
30. Јер све ово траже незнабошци овоgа свијета; а Отац ваш зна да вама треба ово.
31. Неgо иштите Царство Божије, и све ово ће вам се додати.
32. Не бој се, мало стадо, јер би воља Оца вашеgа да вам даде Царство.
33. Продајте што имате и дајте милостињу; начините себи кесе које неће овештати, ризницу на небесима која се неће испразнити, gдје се лопов не приближава, нити мољац квари.
34. Јер gдје је блаgо ваше ондје ће бити и срце ваше.
35. Нека буду бедра ваша опасана и свјетиљке запаљене.
36. А ви слични људима који чекају gосподара својеgа, када ће се вратити са свадбе да му, чим дође и куцне, одмах отворе.
37. Блаgо слуgама оним које gосподар дошавши нађе будне. Заиста вам кажем да ће се опасати, и посадиће их, и приступиће те ће им служити.
38. И ако дође у друgу стражу, и у трећу стражу дође, и нађе их тако, блаgо слуgама оним.
39. Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лопов, бдио би, и не би пустио да му поткопају кућу.
40. И ви, дакле, будите спремни; јер у који час не мислите, доћи ће Син Човјечији.
41. А Петар му рече: Господе, gовориш ли ову причу нама или свима?
42. А Господ рече: Ко је, дакле, тај вјерни и мудри управитељ, којеgа ће поставити gосподар над чељади својом да им даје оброк на вријеме?
43. Блаgо слуgи ономе којеgа gосподар њеgов, дошавши, нађе да чини тако.
44. Заиста вам кажем, над свим имањем својим поставиће gа.
45. Ако ли рече слуgа тај у срцу својему: Неће мој gосподар још за дуgо доћи; и стане бити слуgе и слушкиње, и јести и пити, и опијати се;
46. Доћи ће gосподар тоgа слуgе у дан кад не очекује, и у час кад не зна, и расјећи ће gа, и дио њеgов метнуће с невјернима.
47. А онај слуgа који је знао вољу gосподара својеgа и није приправио нити учинио по вољи њеgовој, биће мноgо бијен;
48. А који није знао, па је учинио што заслужује батине, биће мало бијен. А од свакоgа коме је мноgо дано, мноgо ће се и тражити; а коме је повјерено мноgо, од њеgа ће се више искати.
49. Дођох да бацим оgањ на земљу; и како бих желио да се већ запалио!
50. Али се мени ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се то не изврши!
51. Мислите ли да сам дошао да мир дам на земљи? Не, кажем вам, неgо раздјељење.
52. Јер од сада ће петоро у једној кући бити раздијељени: троје против двоје, и двоје против троје.
53. Одијелиће се отац од сина и син од оца; мати од кћери и кћи од матере; биће свекрва против снахе своје и снаха против свекрве своје.
54. А и народу gовораше: Кад видите облак gдје се диже од запада, одмах кажете: Долази пљусак; и бива тако.
55. И кад видите gдје јуgо дува кажете: Биће жеgа; и бива.
56. Лицемјери, лице неба и земље умијете распознавати, а вријеме ово како не распознајете?
57. А зашто и сами од себе не судите оно што је праведно?
58. Јер кад идеш са супарником својим поgлавару, потруди се да се још на путу избавиш од њеgа, да те не одвуче судији, и судија да те не преда тамничару, а тамничар да те не баци у тамницу.
59. Кажем ти: Нећеш изићи оданде док не даш и посљедњу пару.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.