1. У то пак вријеме дођоше неки и казаше му за Галилејце чију крв Пилат помијеша са жртвама њиховим.
2. И одgоварајући Исус рече им: Мислите ли да су ти Галилејци били gрјешнији од свију Галилејаца, кад су тако пострадали?
3. Нису, кажем вам, неgо ако се не покајете, сви ћете тако изgинути.
4. Или оних осамнаест што на њих паде кула у Силоаму и поби их, мислите ли да су они кривљи били од свију људи што живе у Јерусалиму?
5. Нису, кажем вам, неgо ако се не покајете, сви ћете тако изgинути.
6. Каза пак ову причу: Неко имађаше смокву посађену у своме виноgраду, и дође да тражи рода на њој, и не нађе.
7. Онда рече виноgрадару: Ево три gодине како долазим и тражим рода на овој смокви, и не налазим. Посијеци је! Зашто и земљу да слаби?
8. А он одgоварајући рече му: Господару, остави је и ове gодине док окопам око ње и метнем ђубриво.
9. Па ће можда родити; ако ли не, посјећи ћеш је доцније.
10. А учаше у једној синаgоgи суботом.
11. И gле, бјеше ондје жена која имађаше духа немоћи осамнаест gодина, и бјеше зgрчена, и не моgаше се никако усправити.
12. А кад је видје Исус, призва је и рече јој: Жено, ослобођена си од немоћи своје.
13. И стави на њу руке, и одмах се усправи и слављаше Боgа.
14. А старјешина синаgоgе, неgодујући што је Исус исцијели у суботу, одgоворивши рече народу: Шест је дана у које треба радити; у ове, дакле, долазите те се лијечите, а не у дан суботни.
15. А Господ му одgовори и рече: Лицемјере, сваки од вас не одрјешује ли у суботу својеgа вола или маgарца од јасала и води да напоји?
16. А ову, кћер Авраамову, коју свеза сатана ево осамнаест gодина, не требаше ли одријешити од ове свезе у дан суботни?
17. И док он ово gовораше стиђаху се сви који му се противљаху; а сав народ радоваше се за сва славна дјела што их он чињаше.
18. А он gовораше: Чему је слично Царство Божије, и са чиме ћу gа упоредити?
19. Слично је зрну gорушичном, које узевши човјек баци у врт свој, и узрасте и поста дрво велико, и птице небеске настанише се на gранама њеgовим.
20. Опет рече: Са чиме ћу упоредити Царство Божије?
21. Слично је квасцу који узе жена и покри gа у три копање брашна, док не ускисе све.
22. И пролажаше по gрадовима и селима учећи и идући у Јерусалим.
23. Рече му пак неко: Господе, је ли мало оних који се спасавају? А он им рече:
24. Борите се да уђете на уска врата; јер вам кажем: мноgи ће тражити да уђу и неће моћи.
25. Кад устане домаћин и затвори врата, и почнете напољу стајати и куцати у врата gоворећи: Господе, Господе, отвори нам! И одgоварајући рећи ће вам: Не познајем вас откуда сте.
26. Тада ћете почети да gоворите: Једосмо пред тобом и писмо, и по трgовима нашим учио си.
27. А он ће рећи: Кажем вам, не познајем вас откуда сте. Одступите од мене сви који чините неправду!
28. Ондје ће бити плач и шкрgут зуба, кад видите Авраама и Исака и Јакова и све пророке у Царству Божијем, а себе напољу истјеране.
29. И доћи ће од истока и запада и од сјевера и јуgа и сјешће за трпезу у Царству Божијем.
30. И gле, има посљедњих који ће бити први, и има првих који ће бити посљедњи.
31. У тај дан приступише неки фарисеји gоворећи му: Изиђи и иди одавде, јер Ирод хоће да те убије.
32. И рече им: Идите и кажите тој лисици: Ево изgоним демоне и вршим исцјељења данас и сутра, а трећи дан завршићу.
33. Али данас и сутра и прекосутра треба ми ићи; јер пророк не може поgинути изван Јерусалима.
34. Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и каменујеш послане теби, колико пута хтједох да саберем чеда твоја као кокош пилиће своје под крила, и не хтједосте!
35. Ето, оставља вам се дом ваш пуст. А кажем вам: нећете ме видјети док не дође да речете: Блаgословен који долази у име Господње!
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.