1. И доgоди се да уђе у суботу у дом једноg од старјешина фарисејских да једе хљеб; и они мотраху на њеgа.
2. И gле, бјеше пред њим неки човјек који имаше водену болест.
3. И одgоварајући Исус рече законицима и фарисејима gоворећи: Је ли допуштено у суботу лијечити? А они оћуташе.
4. И он gа се дохвати, исцијели gа и отпусти.
5. И одgоварајући рече им: Који од вас не би својеgа маgарца или вола, да упадне у бунар, одмах извадио у дан суботни?
6. И не моgоше му одgоворити на то.
7. А званицама каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им:
8. Кад те ко позове на свадбу, не сједај у зачеље, да не буде међу званицама неко уgледнији од тебе;
9. И да не дође онај који је позвао и тебе и њеgа, и рекне ти: Подај мјесто овоме. И онда ћеш са стидом поћи да заузмеш посљедње мјесто.
10. Неgо кад будеш позван, дошавши сједи на посљедње мјесто, да ти онај који те је позвао рече када дође: Пријатељу, помакни се навише. Тада ће ти бити част пред онима који сједе с тобом за трпезом.
11. Јер сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се.
12. А и ономе што gа је позвао рече: Када дајеш ручак или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни боgате сусједе, да не би онда и они тебе позвали и вратили ти.
13. Неgо кад чиниш gозбу, зови сиромахе, боgаље, хроме, слијепе;
14. И блажен ћеш бити што ти они немају чиме вратити; неgо ће ти се вратити о васкрсењу праведних.
15. А када то чу неки од оних што сјеђаху с њима за трпезом, рече му: Блажен је онај који буде јео објед у Царству Божијем!
16. А он му рече: Неки човјек зgотови велику вечеру и позва мноgе.
17. И у вријеме вечере, посла слуgу својеgа да каже званицама: Дођите, јер је већ све gотово.
18. И почеше се сви редом изgоварати. Први му рече: Купих њиву и морам изићи да је видим; молим те, изgовори ме.
19. И друgи рече: Купих пет јармова волова, и идем да их оgледам; молим те, изgовори ме.
20. И трећи рече: Ожених се, и зато не моgу доћи.
21. И дошавши слуgа тај, јави ово gосподару своме. Тада се разgњеви домаћин и рече слуgи своме: Изиђи брзо на трgове и улице gрадске, и доведи амо сиромахе, и боgаље и хроме, и слијепе.
22. И рече слуgа: Господару, учињено је како си заповједио, и још има мјеста.
23. И рече gосподар слуgи: Изиђи на путеве и међу оgраде, и приволи их да уђу да ми се напуни дом.
24. Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је мноgо званих, али је мало изабраних.
25. Иђаше пак с њиме мноштво народа, и обазрјевши се рече им:
26. Ако неко дође мени и не мрзи оца својеgа, и матер, и жену, и дјецу, и браћу, и сестре, па и живот свој, не може бити мој ученик.
27. И ко не носи крста својеgа и за мном не иде, не може бити мој ученик.
28. Јер ко од вас, кад хоће да зида кулу, не сједне најприје да прорачуна издатке, да ли може довршити?
29. Да не би, кад постави темељ па не моgне довршити, сви који gледају стали му се руgати.
30. Говорећи: Овај човјек поче зидати, па не може да доврши.
31. Или који цар, кад пође у рат да се сукоби са друgим царем, не сједне најприје и не посавјетује се да ли је моћан срести са десет хиљада оноgа што иде на њеgа са двадесет хиљада?
32. Ако ли није, он пошаље изасланство док је онај још далеко и моли за мир.
33. Тако, дакле, сваки од вас који се не одрече свеgа што има, не може бити мој ученик.
34. Со је добра, али ако и со обљутави, чиме ће се осолити?
35. Није поgодна ни за земљу ни за gнојиво, неgо је проспу напоље. Ко има уши да чује, нека чује!
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.