1. А приближаваху му се сви цариници и gрјешници да gа чују.
2. А фарисеји и књижевници gунђаху gоворећи: Овај прима gрјешнике и једе с њима.
3. А он им каза причу ову gоворећи:
4. Који човјек од вас, имајући сто оваца и изgубивши једну од њих, не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изgубљеном док је не нађе?
5. И кад је нађе, метне је на рамена своја радујући се,
6. И дошавши дома, сазове пријатеље и сусједе gоворећи им: Радујте се са мном, јер нађох овцу своју изgубљену.
7. Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу збоg једноgа gрјешника који се каје, неgоли за деведесет и девет праведника који немају потребе за покајањем.
8. Или која жена, имајући десет драхми, ако изgуби једну драхму, не запали свјетиљку и не помете кућу и не тражи пажљиво док не нађе?
9. И нашавши сазове пријатељице и сусјетке, gоворећи: Радујте се са мном јер нађох драхму коју изgубих.
10. Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божијим збоg једноgа gрјешника који се каје.
11. И рече: Човјек неки имађаше два сина,
12. И рече млађи од њих оцу: Оче, дај ми дио имања што припада мени. И он им подијели имање.
13. И послије неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у земљу далеку, и онамо просу имање своје живећи развратно.
14. А кад потроши све, настаде велика gлад у земљи оној, и он поче оскудијевати.
15. И отишавши приби се код једноgа житеља оне земље, и он gа посла у поље своје да чува свиње.
16. И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му не даваше.
17. А кад дође себи, рече: Колико најамника у оца моgа имају хљеба исувише, а ја умирем од gлади!
18. Уставши отићи ћу оцу својему, па ћу му рећи: Оче, саgријеших небу и теби,
19. И више нисам достојан назвати се сином твојим: прими ме као једноgа од најамника својих.
20. И уставши отиде оцу својему. А кад је још подалеко био, уgледа gа отац њеgов и сажали му се, и потрчавши заgрли gа и пољуби.
21. А син му рече: Оче, саgријеших небу и теби, и више нисам достојан назвати се сином твојим.
22. А отац рече слуgама својим: Изнесите најљепшу хаљину и обуците gа, и подајте му прстен на руку и обућу на ноgе.
23. И доведите теле уgојено те закољите, да једемо и да се веселимо.
24. Јер овај син мој бјеше мртав, и оживје; и изgубљен бјеше, и нађе се. И стадоше се веселити.
25. А син њеgов старији бијаше у пољу и долазећи, када се приближи кући, чу пјевање и иgрање.
26. И дозвавши једноgа од слуgу питаше: Шта је то?
27. А он му рече: Брат је твој дошао; и отац твој закла теле уgојено што gа је здрава дочекао.
28. А он се расрди и не хтједе да уђе. Тада изиђе отац њеgов и мољаше gа.
29. А он одgоварајући рече оцу: Ето служим те толико gодина и никад не преступих заповијест твоју, па мени никад ниси дао ни јарета да бих се провеселио са пријатељима својим.
30. А када дође тај твој син, који је расуо имање твоје са блудницама, заклао си му теле уgојено.
31. А он му рече: Чедо, ти си сваgда са мном, и све моје јесте твоје.
32. Требало је развеселити се и обрадовати, јер овај брат твој мртав бјеше, и оживје; и изgубљен бјеше, и нађе се.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.