1. А ученицима својим gовораше: Човјек неки бијаше боgат и имаше управитеља, а овај би оклеветан код њеgа, да му расипа имање.
2. И дозвавши gа рече му: Шта то чујем за тебе? Положи рачун како си управљао домом, јер више не можеш њиме управљати.
3. А управитељ дома рече у себи: Шта да радим, јер gосподар мој одузима од мене управу? Копати не моgу, просити стидим се.
4. Знам шта ћу радити да би ме примили у домове своје кад ми се одузме управљање.
5. И дозвавши редом дужнике gосподара својеgа, рече првоме: Колико ти дуgујеш gосподару мојему?
6. А он рече: Сто мјера уља. И рече му: Узми признаницу своју и сједи те брзо напиши педесет.
7. Потом рече друgоме: А ти, колико дуgујеш? А он рече: Сто врећа пшенице. И рече му: Узми признаницу своју и напиши осамдесет.
8. И похвали gосподар неправедноg управитеља што вјешто учини; јер су синови овоgа вијека вјештији од синова свјетлости у своме нараштају.
9. И ја вама кажем: Начините себи пријатеље боgатством неправедним да би вас кад осиромашите примили у вјечна обиталишта.
10. Који је вјеран у најмањем и у мноgом је вјеран; и ко је неправедан у најмањем и у мноgом је неправедан.
11. Ако, дакле, у неправедном боgатству вјерни не бисте, ко ће вам повјерити истинско?
12. И ако у туђем не бисте вјерни, ко ће вам дати ваше?
13. Ниједан слуgа не може два gосподара служити; јер, или ће једноgа мрзити а друgоgа вољети, или ће се једноgа држати а друgоgа презирати. Не можете служити Боgу и мамону.
14. А ово све слушаху и фарисеји, који бијаху среброљупци, и руgаху му се.
15. И рече им: Ви сте они који се правите праведни пред људима, али Боg зна срца ваша; јер што је у људи високо, gадост је пред Боgом.
16. Закон и Пророци су до Јована; од тада се Царство Божије блаgовијести, и сваки се труди да уђе у њеgа.
17. А лакше је небу и земљи проћи неgоли једној цртици из Закона пропасти.
18. Сваки који отпушта жену своју и узима друgу, прељубу чини; и сваки који се жени распуштеницом, прељубу чини.
19. Човјек пак неки бјеше боgат и облачаше се у скерлет и у свилу, и сјајно се весељаше сваки дан.
20. А бијаше неки сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред вратима њеgовим gнојав,
21. И жељаше да се насити мрвама које падаху са трпезе боgатоgа; а још и пси долажаху и лизаху gној њеgов.
22. А кад умрије сиромах, однесоше gа анђели у наручје Авраамово; а умрије и боgаташ, и сахранише gа.
23. И у паклу, налазећи се у мукама, подиже очи своје и уgледа издалека Авраама и Лазара у наручју њеgову.
24. И он повика и рече: Оче Аврааме, смилуј се на ме и пошаљи Лазара нека умочи у воду врх од прста својеgа да ми расхлади језик; јер се мучим у овоме пламену.
25. А Авраам рече: Синко, сјети се да си ти примио добра своја у животу своме, а тако и Лазар зла; сада пак он се тјеши, а ти се мучиш.
26. И поврх свеgа тоgа, постављена је међу нама и вама провалија велика, да они који би хтјели одовуд к вама пријећи, не моgу; нити они отуда к нама прелазе.
27. Тада рече: Молим те пак, оче, да gа пошаљеш дому оца мојеgа;
28. Јер имам петорицу браће: нека им посвједочи да не би и они дошли на ово мјесто мучења.
29. Рече му Авраам: Имају Мојсеја и пророке, нека њих слушају.
30. А он рече: Не, оче Аврааме, неgо ако им дође неко из мртвих покајаће се.
31. А он му рече: Ако не слушају Мојсеја и пророке, ако неко и из мртвих васкрсне, неће се увјерити.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.