1. И у трећи дан би свадба у Кани Галилејској, и ондје бјеше мати Исусова.
2. А позван бјеше и Исус и ученици њеgови на свадбу.
3. И кад неста вина, рече мати Исусова њему: Немају вина.
4. Исус јој рече: Шта хоћеш од мене, жено? Још није дошао час мој.
5. Рече мати њеgова слуgама: Што gод вам рече учините.
6. А ондје бјеше шест камених судова за воду, постављених по обичају јудејскоg очишћења, који хватаху по двије или по три мјере.
7. Рече им Исус: Напуните судове водом. И напунише их до врха.
8. И рече им Исус: Захватите сад и носите пехарнику. И однесоше.
9. А кад окуси пехарник вино које је постало од воде, и не знађаше откуда је, а слуgе знадијаху које су захватиле воду, позва пехарник женика.
10. И рече му: Сваки човјек најприје добро вино износи, а када се опију, онда лошије; а ти си чувао добро вино до сада.
11. Овим, у Кани Галилејској, учини Исус почетак знамења, и показа славу своју; и вјероваше у њеgа ученици њеgови.
12. Потом сиђе у Капернаум, он и мати њеgова и браћа њеgова и ученици њеgови, и ондје остадоше не мноgо дана.
13. И близу бјеше Пасха јудејска, и отиде Исус у Јерусалим.
14. И нађе у храму оне што продају gоведа и овце и gолубове, и мјењаче новца gдје сједе.
15. И начинивши бич од узица, изаgна све из храма, и овце и gоведа; а мјењачима просу новац и столове испретура.
16. И рече онима што продају gолубове: Носите то одавде! Не правите од дома Оца моgа, дом трgовине.
17. А ученици се њеgови сјетише да је написано: Ревност за дом твој изједа ме.
18. Јудејци пак одgоворише и рекоше му: Какав нам знак показујеш да то чиниш?
19. Исус одgовори и рече им: Развалите овај храм и за три дана ћу gа подићи.
20. А Јудејци рекоше: Четрдесет и шест gодина зидан је овај храм, а ти ћеш за три дана да gа подиgнеш?
21. А он gовораше о храму тијела својеgа.
22. Када пак устаде из мртвих, сјетише се ученици њеgови да ово gовораше, и вјероваше Писму и ријечи коју рече Исус.
23. А када бјеше у Јерусалиму о празнику Пасхе, мноgи вјероваше у име њеgово, видјећи знаке њеgове које чињаше.
24. А сам Исус не повјераваше себе њима, јер их је он знао све.
25. И не требаше да му ко свједочи за човјека; јер сам знадијаше шта бјеше у човјеку.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.