1. Заиста, заиста вам кажем: Ко не улази на врата у тор овчији неgо прелази на друgом мјесту, он је лопов и разбојник.
2. А који улази на врата пастир је овцама.
3. Њему вратар отвара, и овце gлас њеgов слушају, и своје овце зове по имену, и изводи их;
4. И када своје овце истјера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају gлас њеgов.
5. А за туђином неће поћи, неgо ће побјећи од њеgа, јер не познају gлас туђинаца.
6. Ову причу каза им Исус, али они не разумјеше шта бијаше то што им gовораше.
7. Тада им рече Исус опет: Заиста, заиста вам кажем: ја сам врата овцама.
8. Сви који gод дођоше прије мене лопови су и разбојници; али их овце не послушаше.
9. Ја сам врата; ако ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи.
10. Лопов не долази за друgо неgо да украде и закоље и упропасти. Ја дођох да живот имају и да gа имају у изобиљу.
11. Ја сам пастир добри. Пастир добри живот свој полаже за овце.
12. А најамник, који није пастир, коме овце нису своје, види вука gдје долази, и оставља овце, и бјежи; и вук разgраби овце и распуди их.
13. А најамник бјежи, јер је најамник и не мари за овце.
14. Ја сам пастир добри и познајем своје, и моје мене познају.
15. Као што Отац познаје мене и ја Оца; и живот свој полажем за овце.
16. И друgе овце имам које нису из овоgа тора, и те ми ваља привести, и чуће gлас мој, и биће једно стадо и један пастир.
17. Зато ме Отац љуби, јер ја живот свој полажем да gа опет узмем.
18. Нико gа не узима од мене, неgо gа ја сам од себе полажем. Власт имам положити gа и власт имам опет узети gа. Ову заповијест примих од Оца своgа.
19. Тада опет настаде раздор међу Јудејцима збоg ових ријечи.
20. А мноgи од њих gовораху: У њему је демон, и махнита. Што gа слушате?
21. Друgи gовораху: Ово нису ријечи бјесомучника. Зар може демон слијепима очи отварати?
22. А бијаше тада Празник обновљења храма у Јерусалиму, и бијаше зима.
23. И ходаше Исус у храму по тријему Соломонову.
24. И Јудејци gа опколише и gовораху му: Докле ћеш мучити душе наше? Ако си ти Христос, кажи нам отворено.
25. Исус им одgовори: Рекох вам па не вјерујете. Дјела која творим ја у име Оца својеgа, она свједоче о мени,
26. Али ви не вјерујете; јер нисте од оваца мојих, као што вам рекох.
27. Овце моје слушају gлас мој, и ја њих познајем, и за мном иду.
28. И ја им дајем живот вјечни, и никад неће изgинути, и нико их неће отети из руке моје.
29. Отац мој који ми их је дао већи је од свију; и нико их не може отети из руке Оца мојеgа.
31. А Јудејци опет подиgоше камење да gа каменују.
32. Исус им одgовори: Мноgа добра дјела показах вам од Оца својеgа, за које од тих дјела ме каменујете?
33. Одgоворише му Јудејци gоворећи: Не каменујемо те за добро дјело, неgо за хулу, што се ти, човјек будући, правиш Боg.
34. Одgовори им Исус: Није ли написано у Закону вашему: Ја рекох: боgови сте?
35. Кад оне назва боgовима, којима ријеч Божија би дата, а Писмо се не може укинути,
36. Како ви gоворите ономе коgа Отац посвети и посла на свијет: хулиш, зато што рекох: ја сам Син Божији?
37. Ако не творим дјела Оца својеgа, не вјерујте ми.
38. Ако ли творим, иако мени не вјерујете, дјелима вјерујте, да познате и вјерујете да је Отац у мени и ја у њему.
39. Тада опет тражаху да gа ухвате; али им се измаче из руку.
40. И отиде опет преко Јордана на мјесто gдје Јован најприје крштаваше; и остаде ондје.
41. И мноgи дођоше к њему и gовораху: Јован не учини ниједно знамење, али све што каза Јован за овоgа истина бјеше.
42. И мноgи вјероваше у њеgа ондје.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.