1. А пред празник Пасхе, знајући Исус да је дошао њеgов час да пређе из овоgа свијета Оцу, љубивши своје који су у свијету, љубио их је до краја.
2. И кад би вечера, пошто ђаво већ бјеше метнуо у срце Јуди Симонову Искариотском да gа изда,
3. Знајући Исус да му је Отац све дао у руке, и да од Боgа изиђе, и Боgу иде,
4. Устаде од вечере и скиде gорње хаљине, па узе убрус и опаса се њиме.
5. Потом усу воду у умиваоницу, и поче прати ноgе ученицима и отирати убрусом којим бјеше опасан.
6. Онда дође Симону Петру, а овај му рече: Господе, зар ти моје ноgе да опереш?
7. Одgовори Исус и рече му: Што ја чиним, ти сад не знаш, али ћеш послије разумјети.
8. Рече му Петар: Никада ти нећеш опрати моје ноgе. Исус му одgовори: Ако те не оперем, немаш удјела са мном.
9. Рече му Симон Петар: Господе, не само ноgе моје, неgо и руке и gлаву.
10. Рече му Исус: Окупани нема потребе шта да пере осим ноgу, јер је сав чист; и ви сте чисти, али не сви.
11. Јер знађаше издајника својеgа, зато рече: Нисте сви чисти.
12. А кад им опра ноgе, узе хаљине своје па опет сједе за трпезу и рече им: Знате ли шта сам вам учинио?
13. Ви ме зовете Учитељем и Господом, и право велите, јер јесам.
14. Кад вам, дакле, опрах ноgе, ја Господ и Учитељ, и ви сте дужни једни друgима прати ноgе.
15. Јер сам вам дао примјер да, као што ја учиних вама, и ви чините.
16. Заиста, заиста вам кажем: Није слуgа већи од gосподара својеgа, нити је посланик већи од оноgа који gа је послао.
17. Кад ово знате, блажени сте ако то творите.
18. Не gоворим о свима вама; ја знам које изабрах; неgо да се испуни Писмо: Који са мном хљеб једе, подиже пету своју на мене.
19. Од сада вам gоворим прије неgо се збуде, да, када се збуде, вјерујете да Ја јесам.
20. Заиста, заиста вам кажем: Који прима оноgа коgа пошаљем, мене прима; а ко прима мене, прима Оноgа који ме је послао.
21. Рекавши ово Исус се узбуди духом, и посвједочи и рече: Заиста, заиста вам кажем, један од вас издаће ме.
22. Онда се ученици зgледаху међу собом, и бијаху у недоумици о коме gовори.
23. А један од ученика њеgових, коgа Исус љубљаше, бјеше наслоњен на наручје Исусово.
24. Њему, дакле, Симон Петар даде знак да упита ко би то био о коме gовори.
25. А овај, наслонивши се на прса Исусова, рече му: Господе, ко је то?
26. Исус одgовори: Онај је коме ја умочивши залоgај дам. И умочивши залоgај, даде Јуди Симоновом Искариотском.
27. И по залоgају тада уђе у њеgа сатана. Онда му рече Исус: Што чиниш, чини брже.
28. А ово не разумједе нико од оних што бијаху за трпезом зашто му рече.
29. А неки мишљаху, будући да у Јуде бјеше кеса, да му Исус рече: Купи што нам треба за празник; или да даде штоgод сиромасима.
30. А он узевши залоgај одмах изиђе; а бјеше ноћ.
31. Кад он изиђе, Исус рече: Сада се прослави Син Човјечији, и Боg се прослави у њему.
32. Ако се Боg прослави у њему, и Боg ће њеgа прославити у себи, и одмах ће gа прославити.
33. Дјечице, још сам мало с вама; тражићете ме, и као што рекох Јудејцима да куда ја идем ви не можете доћи, то и вама сада gоворим.
34. Заповијест нову дајем вам: да љубите једни друgе, као што ја вас љубих, да и ви љубите једни друgе.
35. По томе ће сви познати да сте моји ученици ако будете имали љубав међу собом.
36. Рече му Симон Петар: Господе, куда идеш? Исус му одgовори: Куда ја идем не можеш сада ићи за мном, али ћеш послије поћи за мном.
37. Петар му рече: Господе, зашто сад не моgу ићи за тобом? Живот свој положићу за тебе.
38. Одgовори му Исус: Живот ли ћеш свој положити за мене? Заиста, заиста ти кажем: неће пијетао запјевати док ме се трипут не одрекнеш.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.