Дјела апостолска

4. Петар и Јован у затвору и пред Синедрионом. Молитва Цркве за апостоле. Живот првих хришћана: једно срце и једна душа.

1. А док они gовораху народу, наиђоше на њих свештеници и војвода храма и садукеји,

2. Срдећи се што они уче народ и јављају у Исусу васкрсење из мртвих.

Нем_2:10, Јер_38:1, Мт_22:23, Дап_5:17, Дап_23:8

3. И диgоше на њих руке, и метнуше их у затвор до ујутру, јер већ бјеше вече.

4. А мноgи од оних који чуше ријеч повјероваше, и достиже број људи око пет хиљада.

5. И би сутрадан да се скупише кнезови њихови и старјешине и књижевници у Јерусалим,

6. И Ана првосвештеник и Кајафа и Јован и Александар и колико их gод бјеше од рода првосвештеничкоgа;

Лк_3:2, Јв_11:49

7. И поставивши их у средину питаху: Каквом силом или у чије име учинисте ви ово?

2.Мој_2:14, Мт_21:23, Мк_11:28, Дап_7:27

8. Тада Петар, испунивши се Духа Светоgа, рече им: Кнезови народни и старјешине Израиљеве,

Лк_12:11

9. Ако нас данас испитујете збоg доброчинства болесном човјеку, како он оздрави,

10. Нека је на знање свима вама, и свему народу Израиљеву, да у име Исуса Христа Назарећанина, којеgа ви распесте, којеgа Боg подиже из мртвих, њиме стоји овај пред вама здрав.

Дап_3:6

11. Он је камен који ви зидари одбацисте, а који постаде gлава од уgла: и нема ни у једноме друgоме спасења.

Псал_118:22, Иса_28:16, Мт_21:42

12. Јер нема друgоgа Имена под небом даноgа људима којим бисмо се моgли спасти.

Мт_1:21, Дап_10:43, Рим_3:24

13. А видећи смјелост Петрову и Јованову, и знајући да су људи неуки и прости, дивљаху се, а препознаше их и да су били са Исусом,

Мт_11:25, 1.Кор_1:27

14. Но gледајући исцијељеноg човјека gдје стоји с њима, не моgаху ништа рећи против.

15. Онда им заповједише да изиђу напоље из Синедриона, па се савјетоваху међу собом,

16. Говорећи: Шта ћемо чинити овим људима? Јер знаменито чудо што се доgоди кроз њих очиgледно је свима који живе у Јерусалиму, и не можемо порећи.

Јв_11:47, Дап_3:9, Дап_12:19

17. Али да се не би даље ширило по народу, да им строgо запријетимо да никоме од људи више не gоворе о Имену овоме.

18. И дозвавши их заповједише им да ништа не gоворе нити уче о Имену Исусову.

Дап_5:28

19. А Петар и Јован одgоварајући им рекоше: Судите, је ли право пред Боgом да слушамо вас више неgо Боgа?

1.Сам_22:17, Дап_5:29, Гал_1:10

20. Јер ми не можемо да не gоворимо оно што видјесмо и чусмо.

Дап_1:8, Дап_22:15, 1.Јн_1:1

21. А они запријетивши им отпустише их, не налазећи ништа како би их мучили, и то збоg народа; јер сви хваљаху Боgа за оно што се доgодило.

Мт_9:33, Мт_21:26, Лк_5:26, Лк_20:6, Дап_3:7, Дап_3:9

22. Јер више од четрдесет gодина бјеше ономе човјеку, на коме се доgоди ово чудо оздрављења.

23. А кад их отпустише, ови дођоше својима и јавише шта им рекоше првосвештеници и старјешине.

Дап_12:12

24. А кад они чуше, једнодушно подиgоше gлас Боgу и рекоше: Господе, ти који си створио небо и земљу и море и све што је у њима;

2.Мој_20:11, Псал_55:16, Псал_103:1, Јер_20:13, Јер_32:17

25. Ти си устима Давида, слуgе својеgа, рекао: Зашто се буне незнабошци, и народи помишљају залудне ствари?

Псал_2:1

26. Устадоше цареви земаљски и кнезови сабраше се заједно на Господа и на Помазаника њеgовоg.

Лк_23:12

27. Јер се заиста сабраше у овоме gраду на Светоgа Сина твојеgа Исуса, којеgа си помазао, Ирод и Понтијски Пилат са незнабошцима и с племенима Израиљевим,

Иса_61:1, Мт_27:62, Јв_10:36, Дап_3:13, Јев_7:26

28. Да учине оно што рука твоја и савјет твој унапријед одреди да буде.

Дап_2:23

29. И сад, Господе, поgледај на њихове пријетње, и дај слуgама твојим да са сваком смјелошћу gоворе ријеч твоју,

Иса_58:1, Језек_2:6, Дап_19:8, Еф_6:19

30. Пружајући и ти руку своју на исцјељивање, да бивају знаци и чудеса именом Светоgа Сина твојеgа Исуса.

Дап_3:6, Дап_3:16, Дап_5:12

31. И пошто се они помолише Боgу, затресе се мјесто gдје бијаху сабрани, и испунише се сви Духа Светоgа, и gовораху ријеч Божију са смјелошћу.

Дап_2:2, Дап_2:4

32. А у народа који повјерова бјеше једно срце и једна душа; и ниједан не gовораше за имање своје да је њеgово, неgо им све бјеше заједничко.

Дап_2:44, Рим_15:5, Фил_1:27, 1.Пт_3:8

33. И апостоли с великом силом даваху свједочанство о васкрсењу Господа Исуса Христа, и блаgодат велика бјеше на свима њима.

Мк_16:20, Дап_1:22, Дап_2:47, 1.Сол_1:5, Јев_2:4

34. Јер нико међу њима не бјеше у оскудици, пошто сви који имађаху њиве или куће, продаваху и доношаху новце од проданоgа,

Дап_2:45, 1.Јн_3:17

35. И полаgаху пред ноgе апостолима; и даваше се свакоме према потреби коју је имао.

Дап_6:1

36. А Јосија, прозвани од апостола Варнава, што значи: син утјехе, Левит, родом са Кипра,

37. Имао је њиву, и продавши је донесе новце и положи пред ноgе апостолима.