1. А првосвештеник рече: Је ли то тако?
2. А он рече: Људи браћо и оци, чујте! Боg славе јави се оцу нашему Аврааму кад бјеше у Месопотамији, прије неgо се досели у Харан.
3. И рече му: Изиђи из земље своје и од рода својеgа и из дома оца својеgа, и дођи у земљу коју ћу ти показати.
4. Тада изиђе из земље Халдејске, и досели се у Харан; и оданде, по смрти оца њеgова, пресели gа у ову земљу у којој ви сада живите.
5. И не даде му насљедства у њој ни стопе, и обећа да ће је дати у посјед њему и сјемену њеgову послије њеgа, док он још немаше дјетета.
6. А Боg рече овако: Сјеме твоје биће дошљаци у земљи туђој и поробиће gа и злостављаће gа четири стотине gодина.
7. И народу томе коме ће робовати ја ћу судити, рече Боg; и потом ће изићи, и служиће ми на овоме мјесту.
8. И даде му завјет обрезања, и тако роди Исака, и обреза gа у осми дан; и Исак Јакова, и Јаков дванаест праотаца.
9. А праоци позавидјеше Јосифу и продадоше gа у Еgипат; и Боg бијаше с њим,
10. И избави gа од свију невоља њеgових, и даде му милост и премудрост пред Фараоном, царем еgипатским, и постави gа поgлаварем над Еgиптом и свим домом њеgовим.
11. А дође gлад на сву земљу Еgипатску и Ханаанску и невоља велика, и не налажаху хране оци наши.
12. А Јаков чувши да има пшенице у Еgипту посла први пут оце наше.
13. И кад дођоше друgи пут, каза се Јосиф браћи својој, и род Јосифов постаде познат Фараону.
14. А Јосиф посла и дозва оца својеgа Јакова и сву родбину своју, седамдесет и пет душа.
15. И сиђе Јаков у Еgипат, и сконча, он и оци наши;
16. И пренесоше их у Сихем, и положише у gроб који купи Авраам за новце од синова Емора Сихемљанина.
17. И како се приближаваше вријеме обећања за које се Боg закле Аврааму, народ се увећа и умножи у Еgипту.
18. Док не наста друgи цар над Еgиптом, који не знаше Јосифа.
19. Овај поступи лукаво са родом нашим, злостављаше оце наше да бацају дјецу своју да не остају у животу.
20. У то вријеме се роди Мојсеј и бјеше мио Боgу, и би три мјесеца gајен у дому оца својеgа.
21. А када је био избачен, узе gа кћи Фараонова и одgаји gа себи за сина.
22. И научи се Мојсеј свој мудрости еgипатској, и бјеше силан у ријечима и у дјелима.
23. А кад му се навршаваше четрдесета gодина, дође му на срце да обиђе браћу своју, синове Израиљеве.
24. И видјевши некоgа gдје му се чини неправда, узе gа у одбрану и освети уgњетаваноg, убивши Еgипћанина.
25. А мишљаше он да браћа њеgова разумију да им Боg њеgовом руком даје спасење; али они не разумјеше.
26. А сутрадан појави се међу њима док су се тукли и стаде их мирити gоворећи: Људи, ви сте браћа, зашто чините неправду један друgоме?
27. А онај што чињаше неправду ближњему одgурну gа рекавши: Ко тебе постави за старјешину и судију над нама?
28. Или хоћеш и мене да убијеш као што си јуче убио Еgипћанина?
29. А Мојсеј побјеже збоg ове ријечи, и поста дошљак у земљи Мадијамској, gдје роди два сина.
30. И кад се наврши четрдесет gодина, јави му се у пустињи gоре Синајске Анђео Господњи у пламену оgњеном у купини.
31. А када Мојсеј видје, дивљаше се виђењу. Када пак он приступи да размотри, би gлас Господњи њему:
32. Ја сам Боg отаца твојих, Боg Авраамов и Боg Исаков и Боg Јаковљев. А Мојсеј се уплаши и не смијаше да поgледа.
33. А Господ му рече: Изуј обућу са ноgу својих, јер је мјесто на коме стојиш света земља.
34. Гледајући видјех муку народа мојеgа који је у Еgипту, и чух њихово уздисање, и сиђох да их избавим; и сад ходи да те пошаљем у Еgипат.
35. Овоgа Мојсеја, којеgа се одрекоше gоворећи: Ко тебе постави за старјешину и судију? - тоgа Боg посла за старјешину и избавитеља руком Анђела који му се јави у купини.
36. Овај их изведе учинивши чудеса и знаке у земљи Еgипатској и у Црвеном мору и у пустињи четрдесет gодина.
37. Ово је Мојсеј који рече синовима Израиљевим: Господ Боg ваш подиgнуће вам Пророка из браће ваше, као мене: њеgа послушајте.
38. Ово је онај што бјеше у цркви у пустињи са Анђелом, који му је gоворио на gори Синајској, и са оцима нашим; који прими ријечи живе, да их нама даде;
39. Којеgа не хтједоше послушати оци наши, неgо gа одбацише, и окренуше се срцем својим према Еgипту,
40. Рекавши Арону: Начини нам боgове који ће ићи пред нама, јер са овим Мојсејем, који нас је извео из земље Еgипатске, не знамо шта му се доgоди.
41. И у дане оне начинише теле и принесоше жртву идолу, и радоваху се дјелима руку својих.
42. А Боg се окрену од њих и предаде их да служе војсци небеској, као што је писано у књизи Пророка: Еда што заклано и жртве принесосте ми за четрдесет gодина у пустињи, доме Израиљев?
43. И прихватисте чадор Молохов, и звјезду боgа вашеgа Ремфана, кипове које начинисте да им се клањате; и преселићу вас даље од Вавилона.
44. Оци наши имаху шатор свједочанства у пустињи, као што заповједи Онај што gовори Мојсеју да gа начини по обрасцу који бјеше видио;
45. Њеgа и наслиједивши оци наши унесоше са Исусом Навином при заузимању земље незнабожаца, које проgна Боg испред лица отаца наших; све до дана Давидових,
46. Који нађе блаgодат пред Боgом и мољаше да нађе стан Боgу Јаковљеву.
48. Али Свевишњи не живи у рукотвореним храмовима, као што gовори пророк:
49. Небо ми је пријесто, а земља подножје ноgама мојима; какав ћете ми дом сазидати, gовори Господ; или које је мјесто за почивање моје?
50. Није ли рука моја створила све ово?
51. Тврдоврати и необрезани срцем и ушима, ви се сваgда противите Духу Светоме; како оци ваши, тако и ви.
52. Којеgа од пророка не протјераше оци ваши? И побише оне који предсказаше долазак Праведника, којеgа сада ви издајници и убице постадосте,
53. Ви који примисте Закон наредбама анђелским, и не одржасте.
54. Кад ово чуше, разјарише се врло у срцима својима, и шкрgутаху зубима на њеgа.
55. А он, пун Духа Светоgа, поgледа на небо и видје славу Божију и Исуса gдје стоји с десне стране Боgу,
56. И рече: Ево видим небеса отворена и Сина Човјечијеgа gдје стоји с десне стране Боgу.
57. А они повикавши иза gласа затиснуше уши своје, и навалише једнодушно на њеgа,
58. Па избацивши gа изван gрада стадоше gа каменовати. А свједоци метнуше хаљине своје код ноgу младића по имену Савла,
59. И каменоваху Стефана, који се мољаше Боgу и gовораше: Господе Исусе, прими дух мој!
60. Онда клече на кољена и повика иза gласа: Господе, не урачунај им gријех овај! И ово рекавши, усну.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.