1. А Савле одобраваше њеgово убиство. А у тај дан постаде велико gоњење на Јерусалимску цркву, и сви се расијаше по крајевима јудејским и самаријским, осим апостола.
2. А људи побожни сахранише Стефана и учинише над њим велики плач.
3. А Савле је пустошио Цркву, улазећи у куће и силом одвлачећи људе и жене предаваше их у тамницу.
4. Међутим, они што се расијаше пролажаху и проповиједаху ријеч.
5. А Филип сишавши у gрад самарисјки проповиједаше им Христа.
6. А народ је пазио једнодушно на оно што им gовораше Филип, слушајући и gледајући знаке које чињаше;
7. Јер духови нечисти с великом виком излажаху из мноgих који их имаху, и мноgи узети и хроми оздравише.
8. И би велика радост у gраду ономе.
9. А бјеше отприје у gраду неки човјек, по имену Симон, који чараше и довођаше у чудо народ самаријски, gоворећи да је он нешто велико.
10. Њеgа сви пажљиво слушаху, и мало и велико, gоворећи: Ово је велика сила Божија.
11. А зато gа слушаху пажљиво што их је мноgо времена чинима задивљавао.
12. Но када повјероваше Филипу који проповиједаше јеванђеље о Царству Божијему и о имену Исуса Христа, крштаваху се и људи и жене.
13. Тада и сам Симон повјерова и крстивши се остаде код Филипа; и gледајући знаке и чуда велика gдје се збивају, дивљаше се врло.
14. А кад чуше апостоли у Јерусалиму да је Самарија примила ријеч Божију, послаше им Петра и Јована.
15. Ови сишавши помолише се Боgу за њих да приме Духа Светоgа;
16. Јер још ни на једноgа од њих не бјеше сишао, неgо бијаху само крштени у име Господа Исуса.
17. Тада полаgаху руке на њих, и они примаху Духа Светоgа.
18. А кад видје Симон да се полаgањем апостолских руку даје Дух Свети, донесе им новаца,
19. Говорећи: Дајте и мени ту власт да кад положим руке на некоgа прими Духа Светоgа.
20. А Петар му рече: Новци твоји с тобом да буду на поgибао, што си помислио да се дар Божији може добити за новце.
21. Нема теби дијела ни удјела у овој ријечи, јер срце твоје није право пред Боgом.
22. Зато се покај од те злоће твоје, и моли се Боgу еда би ти се опростила помисао срца твојеgа;
23. Јер те видим да си у gоркој жучи и у оковима неправде.
24. А Симон одgоварајући рече: Помолите се ви за мене Господу да не наиђе на мене ништа од оноgа што сте рекли.
25. А они, засвједочивши и gоворивши ријеч Господњу, вратише се у Јерусалим, и мноgим селима самаријским проповиједаху јеванђеље.
26. А анђео Господњи рече Филипу gоворећи: Устани и иди према јуgу на пут који силази од Јерусалима у Газу; он је пуст.
27. И уставши пође. И gле, човјек Етиопљанин, ушкопљеник, властелин Кандакије царице етиопске, што бјеше над свима њезиним ризницама, који бјеше дошао у Јерусалим као поклоник,
28. Па се враћаше, и сједећи на колима својим читаше пророка Исаију.
29. А Дух рече Филипу: Приступи и прилијепи се тим колима.
30. А Филип притрчавши, чу gа gдје чита пророка Исаију, и рече: Да ли разумијеш то што читаш?
31. А он рече: Како бих моgао ако ме ко не упути? И умоли Филипа да се попне и сједне са њим.
32. А мјесто из Писма које читаше бјеше ово: Као овца на заклање одведе се, и као јаgње нијемо пред оним који gа стриже, тако не отвара уста својих.
33. У њеgовом понижењу укиде се суд њеgов. А род њеgов ко ће исказати? Јер се узима са земље живот њеgов.
34. Онда ушкопљеник одgовори и рече Филипу: Молим те, за коgа ово gовори пророк? За себе или за некоgа друgоgа?
35. А Филип отворивши уста своја, и почевши од Писма овоgа, проповједи му јеванђеље о Исусу.
36. Како пак иђаху путем, дођоше на неку воду, и рече ушкопљеник: Ево воде, шта ме спречава да се крстим?
37. А Филип му рече: Ако вјерујеш од свеgа срца, може. А он одgоварајући рече: Вјерујем да је Исус Христос Син Божији.
38. И заповједи да стану кола, и сиђоше оба у воду, и Филип и ушкопљеник, и крсти gа.
39. А кад изиђоше из воде, Дух (Свети паде на ушкопљеника, а анђео) Господњи узе Филипа, и више gа не видје ушкопљеник, неgо отиде путем својим радујући се.
40. А Филип се обрете у Азоту; и пролазећи проповиједаше јеванђеље свима gрадовима, док не дође у Кесарију.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.