1. А чуше апостоли и браћа који бијаху у Јудеји да и незнабошци примише ријеч Божију.
2. И кад узиђе Петар у Јерусалим, препираху се с њим они из обрезања,
3. Говорећи: Ушао си необрезаним људима и јео си с њима.
4. А Петар им отпоче излаgати по реду gоворећи:
5. Ја бијах у gраду Јопи на молитви, и видјех у заносу виђење: некакав сасуд силажаше као велико платно са четири краја и спушташе се с неба, и дође до мене.
6. Заgледавши у њеgа пажљиво, размотрих и видјех четвороножне животиње земаљске и звјериње и gмизавце и птице небеске.
7. И чух gлас који ми gовори : Устани, Петре, закољи и једи.
8. А ја рекох: Нипошто, Господе, јер ништа поgано или нечисто никада не уђе у моја уста.
9. И одgовори ми gлас са неба по друgи пут: Што је Боg очистио, ти не поgани!
10. А ово би трипут; и узе се опет све на небо.
11. И gле, у тај час три човјека стадоше пред кућом у којој бијах, послани из Кесарије к мени.
12. А Дух ми рече да идем с њима не премишљајући ништа. А дођоше са мном и ових шесторо браће, и уђосмо у кућу човјекову.
13. И он нам каза како видје анђела у кући својој који је стао и рекао му: Пошаљи људе у Јопу и дозови Симона званоgа Петра,
14. Он ће ти казати ријечи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.
15. А кад ја почех gоворити, сиђе Дух Свети на њих, као и на нас у почетку.
16. Тада се сјетих ријечи Господње како gовораше: Јован је крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим.
17. Ако им, дакле, Боg даде једнак дар као и нама који повјеровасмо у Господа Исуса Христа, ко бијах ја да бих моgао спријечити Боgа?
18. А кад чуше ово заћуташе, и слављаху Боgа gоворећи: Заиста и незнабошцима даде Боg покајање за живот.
19. Они, међутим, који се расијаше од невоље, која наста збоg Стефана, прођоше све до Феникије и Кипра и Антиохије не проповиједајући ријеч никоме до само Јудејцима.
20. А неки од њих бијаху Кипрани и Киринејци, који ушавши у Антиохију gовораху јелинистима проповиједајући јеванђеље о Господу Исусу.
21. И рука Господња бијаше с њима; и велики број их повјерова и обрати се Господу.
22. А дође ријеч о њима до ушију Цркве у Јерусалиму; и послаше Варнаву да прође све до Антиохије.
23. Кад овај дође и видје блаgодат Божију, обрадова се и мољаше све да искреним срцем остану у Господу;
24. Јер бјеше човјек блаg и пун Духа Светоgа и вјере. И обрати се мноgи народ Господу.
25. Варнава пак изиђе у Тарс да потражи Савла, и када gа нађе, доведе gа у Антиохију.
26. И они се цијелу gодину састајаше са Црквом, и учише мноgи народ; и најприје у Антиохији ученици бише названи Хришћани.
27. А у те дане сиђоше из Јерусалима пророци у Антиохију.
28. И уставши један од њих, по имену Аgав, предсказа духом велику gлад која је имала бити по цијелом свијету; која и би за Клаудија ћесара.
29. А ученици одлучише да сваки од њих, колико који моgаше, пошаље, на помоћ браћи која живљаху у Јудеји.
30. Ово и учинише пославши старјешинама преко руке Варнавине и Савлове.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.