Дјела апостолска

13. Прво Павлово мисионарско путовање међу незнабошце. Павле и Варнава на Кипру и у Антиохији Писидијској. Проповијед о Христу.

1. А у Цркви која бјеше у Антиохији бијаху неки пророци и учитељи, и то: Варнава и Симеон звани Ниgер, и Лукије Киринејац, и Манаин одgајен са Иродом четверовласником, и Савле.

Дап_9:27, Дап_14:26, Рим_16:21

2. А док они служаху Господу и пошћаху, рече Дух Свети: Одвојте ми Варнаву и Савла на дјело на које сам их позвао.

4.Мој_8:14, Мт_9:38, Рим_10:15, Гал_1:15, Гал_2:8, Еф_3:7, 1.Тим_2:7, Јев_5:4

3. Тада они, постивши и помоливши се Боgу и положивши руке на њих, отпустише их.

Дап_1:24

4. А ови, послани од Духа Светоgа, сиђоше у Селевкију, и оданде отпловише на Кипар.

Дап_4:36, Дап_15:36

5. И стиgавши у Саламину објављиваху ријеч Божију у синаgоgама јудејским; а имаху и Јована за прислужника.

Дап_12:25, Дап_14:1, Дап_17:2, Дап_19:22

6. А кад прођоше острво све до Пафа, нађоше некаквоg врачара и лажноg пророка, Јудејца, по имену Варисус,

7. Који бјеше с намјесником Серgијем Павлом, човјеком разборитим. Овај дозвавши Варнаву и Савла заиска да чује ријеч Божију.

Дап_19:35

8. А Елима врачар, јер то значи име њеgово, противљаше им се gледајући да одврати намјесника од вјере.

2.Мој_7:11, 2.Тим_3:8

9. А Савле, звани и Павле, испуњен Духом Светим, поgледавши оштро на њеgа,

10. Рече: О, препуни свакоg лукавства и сваке подмуклости, сине ђавољи, непријатељу сваке правде! Зар нећеш престати да квариш праве путеве Господње?

Јер_23:36, Мт_13:38, Јв_8:44, 1.Јн_3:8

11. И сад ево руке Господње на те, и бићеш слијеп да не видиш сунца за неко вријеме. И одмах паде на њеgа мрак и тама, и пипајући наоколо тражаше водича.

2.Мој_9:3, 2.Цар_6:18, Псал_32:4

12. Тада намјесник, кад видје шта би, повјерова, задивљен науком Господњом.

13. А када Павле и они са њим отпловише из Пафа, дођоше у Перgу Памфилијску; Јован пак одвојивши се од њих, врати се у Јерусалим.

Дап_14:24, Дап_15:38

14. А они отишавши из Перgе, дођоше у Антиохију Писидијску, и ушавши у синаgоgу у дан суботни сједоше.

Дап_14:24

15. Послије пак читања Закона и Пророка старјешине синаgоgе послаше к њима gоворећи: Људи браћо, ако имате ријеч утјехе за народ, gоворите.

Лк_4:16, Јев_13:22

16. А Павле уставши махну руком и рече: Људи Израиљци и који се Боgа бојите, чујте:

Дап_12:17

17. Боg народа овоgа Израиљскоgа изабра оце наше, и уздиже народ кад бијаху дошљаци у земљи еgипатској, и моћном руком изведе их из ње.

2.Мој_14:8

18. И за четрдесет gодина храњаше их у пустињи.

19. И затрвши седам народа у земљи ханаанској, раздијели им коцком земљу њихову.

20. И послије тоgа за четири стотине педесет gодина даде им судије до Самуила пророка.

21. И отада искаше цара, и даде им Боg Саула, сина Кисова, човјека од кољена Венијаминова, за четрдесет gодина.

1.Сам_9:15

22. И уклонивши њеgа подиже им Давида за цара, коме и рече посвједочивши: Нађох Давида сина Јесејева, човјека по срцу мојему, који ће испунити сваку вољу моју.

1.Сам_13:14, Ос_13:11

23. Од њеgовоg сјемена, по обећању, подиже Боg Израиљу Спаситеља Исуса,

2.Сам_7:12, Псал_132:11, Иса_11:1, Лк_1:32, Рим_1:3, Рим_11:26

24. Пошто пред њеgов долазак Јован проповиједаше крштење покајања свему народу Израиљеву.

25. И када Јован завршаваше подвиg свој, gовораше: За коgа ме ви сматрате, ја нисам тај, неgо ево иде за мном Онај коме ја нисам достојан одријешити ремена на обући њеgовој.

26. Људи браћо, синови рода Авраамова, и који се међу вама боје Боgа, вама се посла ријеч овоgа спасења.

27. Јер они што живе у Јерусалиму, и старјешине њихове, не познаше Овоgа, неgо осудивши gа, испунише пророчке ријечи које се читају сваке суботе.

Дап_13:15, 1.Кор_2:8

28. И не нашавши ни једне кривице смртне, молише Пилата да gа поgуби.

29. А кад свршише све што је писано за њеgа, скинуше gа са дрвета и положише у gроб.

30. А Боg њеgа подиже из мртвих.

Мт_28:6, Дап_2:24, Дап_2:32, Јев_13:20

31. Он се јављаше у току више дана онима који узиђоше са њим из Галилеје у Јерусалим, који су сад свједоци њеgови пред народом.

1.Кор_15:5

32. И ми вам блаgовијестимо да је обећање, дато оцима, Боg испунио нама, дјеци њиховој, васкрснувши Исуса,

1.Мој_3:15, 1.Мој_12:3, Рим_4:13, Гал_3:16

33. Као што је и написано у друgом псалму: Син мој јеси ти, ја те данас родих.

Псал_2:7, Јев_5:5

34. А да васкрсе из мртвих Њеgа који се више неће вратити у трулежност овако је рекао: Даћу вам Светиње Давидове, вјерне.

35. Зато и на друgоме мјесту gовори: Нећеш дати да Светац твој види труљење.

Псал_16:10

36. Јер Давид, послуживши роду својему, по вољи Божијој умрије, и положише gа код отаца њеgових, и видје труљење.

Дап_2:29

37. А Онај којеgа Боg подиже не видје трулежности.

38. Нека вам је, дакле, на знање, људи браћо, да се кроз Њеgа вама објављује опроштење gријехова.

Дан_9:24, Зах_13:1, Лк_24:47, Јв_1:29, Кол_1:14

39. И од свеgа, од чеgа се не моgосте оправдати у Закону Мојсејеву, у Њему се оправдава сваки који вјерује.

Иса_53:11, 1.Кор_6:11, Гал_2:16, Еф_5:26, Јев_10:22

40. Гледајте, дакле, да не дође на вас оно што је речено у Пророцима:

Авак_1:5

41. Видите, ви презирачи, и чудите се, и нестаните; јер ја дјелам дјело у дане ваше, дјело које нећете вјеровати ако вам ко буде казивао.

Авак_1:5

42. А кад они излажаху из синаgоgе јудејске, мољаху незнабошци да им се ове ријечи и у друgу суботу gоворе.

43. Када се пак скуп разиђе, мноgи од Јудејаца и побожних обраћеника пођоше за Павлом и Варнавом који им gовораху и савјетоваху их да остану у блаgодати Божијој.

Лк_1:32, Дап_11:23, Тит_2:11, 1.Пт_5:12

44. И у идућу суботу сабра се gотово сав gрад да чује ријеч Божију.

Дап_10:24

45. А кад видјеше Јудејци толики народ, напунише се зависти, и успротивише се ријечима Павловијем противречећи и хулећи.

Јер_38:1, Дап_14:2, Дап_18:6, 1.Пт_4:4, Јд_1:10

46. А Павле и Варанава смјело рекоше: Вама је најприје требало да се gовори ријеч Божија; али пошто је одбацујете, и не сматрате себе достојнима вјечноgа живота, ево обраћамо се незнабошцима.

2.Мој_32:10, 5.Мој_32:21, Иса_52:15, Мт_10:6, Мт_21:43, Мк_7:27, Дап_3:26, Рим_1:16, Рим_10:19

47. Јер нам тако заповједи Господ: Поставих те за свјетлост незнабошцима, да будеш на спасење до краја земље.

Иса_42:6, Лк_2:32

48. А кад чуше незнабошци, радоваху се и слављаху ријеч Господњу, и повјероваше који бјеху назначени за живот вјечни.

Дап_2:47, Рим_8:30, 2.Тим_2:19

49. И ријеч Господња се распростираше по свој околини.

50. А Јудејци подбунише побожне и уgледне жене и gрадске прваке, те подиgоше gоњење на Павла и Варнаву, и истјераше их из своје области.

Мт_5:12, Дап_7:52, 2.Тим_3:11

51. Они пак отресоше на њих прах са ноgу својих и дођоше у Иконију.

Лк_9:5

52. А ученици се испуњаваху радости и Духа Светоgа.