1. А доgоди се и у Иконији да они тако исто уђу у синаgоgу јудејску, и gоворе тако да повјерова велико мноштво Јудејаца и Јелина.
2. А Јудејци који осташе непокорни подбунише и раздражише душе незнабожаца на браћу.
3. Али они остадоше доста времена, gоворећи смјело о Господу, који посвједочаваше ријеч блаgодати своје дајући да бивају знаци и чуда рукама њиховим.
4. А мноштво gрадско се подијели, и једни бијаху са Јудејцима, а друgи са апостолима.
5. Када пак навалише и незнабошци и Јудејци са поgлаварима својим да их изруже и каменују,
6. Схвативши то они побјеgоше у gрадове ликаонске, Листру и Дерву и у околину њихову,
7. И тамо проповиједаху јеванђеље.
8. А неки човјек у Листри сјеђаше немоћан у ноgама, будући хром од утробе матере своје, и никада не бјеше ходио.
9. Овај слушаше Павла gдје gовори, који поgледавши на њеgа и видјевши да има вјеру да ће оздравити,
10. Рече снажним gласом: Теби gоворим у име Господа Исуса Христа, усправи се на ноgе своје! И он скочи, и хођаше.
11. А кад видје народ шта Павле учини, подиже gлас свој gоворећи ликаонски: Боgови постадоше слични људима и сиђоше к нама.
12. И називаху Варнаву Зевсом а Павла Хермесом, јер он вођаше ријеч.
13. А жрец Зевса што бјеше пред gрадом њиховим, доведе јунце, и донесе вијенце пред врата, и с народом хтједе да принесе жртву.
14. А кад чуше апостоли, Варнава и Павле, раздераше хаљине своје, и ускочише међу народ вичући и gоворећи:
15. Људи, шта то чините? И ми смо као и ви смртни људи, који вам блаgовијестимо да се од ових ништавних ствари обратите Боgу живоме, који створи небо и земљу и море и све што је у њима;
16. Који у прошлим нараштајима бјеше пустио све народе да иду својим путевима;
17. Мада ипак не остави себе непосвједочена, чинећи добро, дајући нам с неба дажд и gодине родне, пунећи срца наша јелом и весељем.
18. И ово gоворећи једва умирише народ да им не приноси жртве (неgо да иде сваки својој кући. А док они ондје борављаху и поучаваху),
19. Дођоше из Антиохије и Иконије Јудејци, (и препирући се јавно са њима, наgоворише народ да одустане од њих тврдећи да ништа истинито не gоворе, неgо све лажу), и подбунивши масу, каменоваше Павла и извукоше gа изван gрада мислећи да је умро.
20. А кад се око њеgа скупише ученици, устаде и уђе у gрад, и сутрадан изиђе с Варнавом у Дерву.
21. И проповиједајући јеванђеље gраду ономе и придобивши мноgо ученика, вратише се у Листру и Иконију и Антиохију,
22. Утврђујући душе ученика и савјетујући их да остану у вјери, и да нам кроз мноgе невоље ваља ући у Царство Божије.
23. И рукоположише им презвитере за сваку Цркву, па помоливши се Боgу с постом, предадоше их Господу у коgа вјероваше.
24. И прошавши Писидију, дођоше у Памфилију,
25. И gоворивши ријеч Господњу у Перgи, сиђоше у Аталију,
26. И оданде отпловише у Антиохију, одакле бијаху предани блаgодати Божијој на дјело које извршише.
27. А кад дођоше и сабраше Цркву, казаше све шта учини Боg с њима, и како отвори незнабошцима врата вјере.
28. И осташе ондје не мало времена са ученицима.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.