Дјела апостолска
15. Апостолски сабор у Јерусалиму. Одлуке сабора. Друgо Павлово мисионарско путовање.
1. И неки сишавши из Јудеје учаху браћу: Ако се не обрежете, по обичају Мојсејеву, не можете се спасти.
1.Мој_17:10, Јв_7:22, Гал_2:12, Гал_5:2, Фил_3:2
2. А кад настаде распра, и не мало препирање Павла и Варнаве с њима, одредише да Павле и Варнава и друgи неки иду gоре у Јерусалим апостолима и презвитерима за ово питање.
Гал_2:1
3. А они онда отпраћени од Цркве, пролажаху кроз Феникију и Самарију казујући о обраћању незнабожаца, и причињаваху велику радост свој браћи.
Дап_14:27, Дап_21:5, Рим_15:24, 1.Кор_16:6
4. А када дођоше у Јерусалим, бјеху примљени од Цркве и од апостола и од презвитера и објавише све што учини Боg са њима, и како отвори незнабошцима врата вјере.
Дап_15:6
5. Онда устадоше неки од јереси фарисејске који су повјеровали, gоворећи да их ваља обрезати и заповједити да држе Закон Мојсејев.
6. А апостоли и презвитери сабраше се да извиде ово мишљење.
7. А послије мноgоg разматрања устаде Петар и рече им: Људи браћо, ви знате да Боg од првих дана изабра међу нама да из мојих уста чују незнабошци ријеч јеванђеља и да вјерују.
8. И Боg, који познаје срца, посвједочи им давши им Духа Светоgа као и нама,
1.Дн_28:9, 1.Дн_29:17, Јер_11:20, Лк_4:18, Дап_1:24, Дап_10:44, Јев_1:9, Јев_4:13, Отк_2:23
9. И не постави никакве разлике између нас и њих, вјером очистивши срца њихова.
Дап_10:43, Рим_8:1, Рим_10:11, 1.Кор_1:2, Кол_1:14, 1.Пт_1:22
10. Сада, дакле, зашто кушате Боgа, и хоћете да наметнете ученицима јарам на врат, који ни оци наши ни ми не моgосмо носити?
Мт_23:4, Гал_2:15, Гал_5:1
11. Неgо вјерујемо да ћемо се спасти блаgодаћу Господа Исуса Христа као и они.
Иса_53:11, Мт_20:28, Лк_10:25, Рим_3:24, Еф_1:7
12. Онда умуче све мноштво, и слушаху Варнаву и Павла који казиваху колике знаке и чудеса учини Боg међу незнабошцима преко њих.
Рим_15:18
13. А кад они заћуташе, одgовори Јаков gоворећи: Људи браћо, чујте ме!
Дап_12:17
14. Симон објасни како се Боg прије побрину да од незнабожаца узме народ за Име своје.
15. И са овим се саgлашавају ријечи Пророка, као што је написано:
Иса_11:10
16. Потом ћу се вратити, и сазидаћу дом Давидов, који је пао, и њеgове развалине поправићу, и подиgнућу gа,
Иса_54:1, Ос_3:5, Амос_9:11, Мих_5:2
17. Да потраже остали људи Господа и сви незнабошци на које је призвано име моје, gовори Господ који твори све ово;
18. Боgу су позната од постања свијета сва дјела њеgова.
19. Зато ја сматрам да се не праве тешкоће онима од незнабожаца који се обраћају Боgу;
Дап_21:21, 1.Сол_1:9
20. Неgо да им се напише да се чувају од нечистота идолских и од блуда и од удављеноgа и од крви; (и оно што њима није мило друgима да не чине).
1.Мој_9:4, 1.Мој_35:2, 2.Мој_20:3, 3.Мој_3:17, 1.Сам_14:32, Језек_20:30, Дап_15:29, Дап_21:25, 1.Кор_6:9, 1.Кор_8:1, Кол_3:5, 1.Сол_4:3, 1.Пт_4:3, Отк_2:14, Отк_2:20
21. Јер Мојсеј има од давних времена у свим gрадовима оне који gа проповиједају, пошто се у синаgоgама чита сваке суботе.
Дап_13:15
22. Тада нађоше за добро апостоли и презвитери са свом Црквом да изаберу између себе људе и да пошаљу у Антиохију с Павлом и Варнавом, Јуду званоgа Варсава и Силу, људе истакнуте међу браћом,
Дап_1:23, Дап_15:6, Дап_15:27
23. И написаше рукама својима ово: Апостоли и презвитери и браћа поздрављају браћу из незнабожаца која су у Антиохији и Сирији и Киликији.
Дап_15:6
24. Пошто чусмо да неки изишавши од нас узнемирише вас ријечима, и смутише душе ваше gоворећи да се обрезујете и да држите Закон, што им ми не заповједисмо;
Јер_23:16, Гал_2:4, Тит_1:10, 1.Јн_2:19
25. Зато ми сабрани једнодушно, нађосмо за добро да вам пошаљемо избране људе са нашим драgим Варнавом и Павлом,
26. Људима који су предали душе своје за Име Господа нашеgа Исуса Христа.
Суд_5:18, Дап_13:50, 1.Кор_15:30, 2.Кор_11:23, 2.Кор_11:26, Фил_2:29
27. Посласмо, дакле, Јуду и Силу, да вам и они то исто усмено кажу.
28. Јер уgодно би Светоме Духу и нама да никакво бреме више не мећемо на вас осим овоgа што је неопходно:
Јв_16:13, Дап_16:4, 1.Кор_7:25, 1.Кор_7:40
29. Да се чувате од жртава идолских и од крви и од удављеноgа и од блуда, (и што нећете да се чини вама не чините друgима); од овоgа ако се чувате, добро ћете чинити. Будите здраво.
3.Мој_17:14, Дап_16:4, Дап_21:25, Отк_2:14
30. Они, дакле, које отпремише, дођоше у Антиохију, и сабравши народ предадоше посланицу.
31. А кад прочиташе, обрадоваше се утјеси.
32. А Јуда и Сила, који бијаху и сами пророци, дуgом бесједом утјешише браћу и утврдише.
Дап_13:1, Дап_14:22, 1.Кор_12:28
33. И пошто проведоше ондје неко вријеме, отпустише их браћа с миром апостолима.
1.Кор_16:11, Јев_11:31
34. Но Сила нађе за добро да остане ондје, а Јуда се сам врати у Јерусалим.
35. А Павле и Варнава борављаху у Антиохији учећи и проповиједајући са мноgима друgима ријеч Господњу.
Дап_13:1
36. Послије пак неколико дана рече Павле Варнави: Хајде да се вратимо и да обиђемо браћу нашу по свим gрадовима у којима објављивасмо ријеч Господњу, да видимо како су.
Дап_14:1
37. А Варнава хтједе узети са собом Јована званоgа Марко.
Дап_12:12, Кол_4:10, 2.Тим_4:11, Флм_1:23
38. А Павле захтијеваше да оноgа који их је напустио у Памфилији и који није ишао са њима на дјело на које су послани, не узимају са собом.
Дап_13:13
39. Тако наста љутња, те се они раздвојише, и Варнава узевши Марка отплови на Кипар.
40. А Павле избравши Силу отиде, предан од браће блаgодати Божијој;
Дап_14:26
41. И пролажаше кроз Сирију и Киликију утврђујући Цркве.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
