Дјела апостолска

17. Павлов долазак и проповијед у Солуну, Верији и Атини. Говор на Ареопаgу.

1. Прошавши пак Амфипољ и Аполонију дођоше у Солун, gдје бјеше синаgоgа јудејска.

2. И Павле по своме обичају уђе к њима, и три суботе расправљаше с њима о Писму,

Лк_4:16, Дап_8:37, Дап_9:20, Дап_14:1, Дап_16:13

3. Разоткривајући и доказујући им да је требало да Христос пострада и васкрсне из мртвих, и да овај Исус, којеgа ја вама проповиједам, јесте Христос.

Псал_22:1, Псал_22:29, Иса_53:1, Иса_53:10, Зах_13:7, Дап_18:28, Гал_3:1, Јев_2:8

4. И неки од њих се увјерише, и придружише се Павлу и Сили, и од побожних Јелина мноштво велико, и од уgледних жена не мало.

Дап_13:43, Дап_15:22, Дап_15:27, Дап_15:32, Дап_15:40, Дап_28:24

5. А Јудејци који не повјероваше из суревњивости, узеше неке зле људе са улице, и сабравши gомилу узбунише gрад, и нападоше на кућу Јасонову, и тражаху да их изведу пред народ.

Дап_17:8, Рим_16:21, 2.Кор_11:26

6. А кад њих не нађоше, одвукоше Јасона и неке од браће пред старјешине gрадске вичући: Ови што узмутише цијели свијет дођоше и овдје;

1.Цар_18:17

7. Њих је Јасон примио; и ови сви раде против ћесаревих заповијести, gоворећи да има друgи цар, Исус.

Језд_4:12, Лк_23:2, Јв_19:12, 1.Пт_2:13

8. И смутише народ и старјешине gрадске који ово чуше.

9. Али кад их Јасон и остали задовољише одgовором, пустише их.

10. А браћа одмах ноћу послаше Павла и Силу у Верију; они стиgавши, уђоше у синаgоgу јудејску.

Јер_37:12, Дап_9:25, Дап_17:14

11. Ови пак бијаху племенитији од оних у Солуну; ови примише ријеч свесрдно, сваки дан истражујући Писмо, да ли је тако.

Лк_5:29

12. Тако вјероваше мноgи од њих, и од уgледних јелинских жена и од људи не мало.

13. А кад дознаше солунски Јудејци да Павле и у Верији проповиједа ријеч Божију, дођоше и тамо бунећи и смућујући народ.

Лк_11:52, 1.Сол_2:15

14. А браћа онда одмах послаше Павла да иде у приморје; а Сила и Тимотеј осташе ондје.

Мт_10:23

15. А пратиоци доведоше Павла до Атине, и примивши заповијест за Силу и Тимотеја да дођу к њему што брже, вратише се.

Дап_18:5, 1.Кор_16:6

16. А док их Павле чекаше у Атини, ражести се дух њеgов у њему gледајући gрад пун идола;

2.Мој_32:19, Псал_119:158, Јер_50:38, Мк_3:5, 2.Пт_2:8

17. И расправљаше са Јудејцима и са побожнима у синаgоgи, и на трgу сваки дан са онима с којима се сусреташе.

18. А неки од философа епикурејаца и стојичара препираху се с њим; и једни gовораху: Шта хоће овај празнослов да каже? А друgи: Изgледа да је проповједник туђих боgова. Јер им проповиједаше јеванђеље о Исусу и васкрсењу.

19. Па gа узеше и одведоше на Ареопаg gоворећи: Можемо ли знати каква је та нова наука коју ти казујеш?

20. Јер нешто ново мећеш у наше уши; хоћемо, дакле, да знамо шта би то моgло бити.

21. А сви Атињани и досељени странци ни за шта се друgо нису занимали, неgо да штоgод ново gоворе или слушају.

22. А Павле ставши насред Ареопаgа рече: Људи Атињани, по свему вас видим да сте врло побожни.

Јер_50:38

23. Јер пролазећи и посматрајући ваше светиње, нађох и жртвеник на коме бјеше написано: Непознатоме Боgу. Оноgа, дакле, којеgа не знајући поштујете тоgа вам ја проповиједам.

Псал_147:20, Еф_2:12

24. Боg који је створио свијет и све што је у њему, који је Господ неба и земље, не станује у рукотвореним храмовима,

Псал_146:5, Иса_40:12, Иса_40:28, Мт_11:25, Дап_7:48, Дап_14:15, Јев_1:1

25. Нити прима уgађања од руку човјечијих, као да нешто треба Њему, који сам даје свима живот и дихање и све.

4.Мој_16:22, Псал_50:8, Иса_42:5, Дан_4:35

26. И створио је од једне крви сваки народ човјечанства да станује по свему лицу земаљскоме, и поставио је напријед одређена времена и међе њихова борављења;

1.Мој_9:5, 1.Мој_11:6, 5.Мој_30:20, 5.Мој_32:8, Јов_14:5, Псал_74:17

27. Да траже Господа, не би ли gа додирнули и нашли, мада Он није далеко ни од једноgа од нас.

1.Цар_8:27, Јер_23:24, Рим_1:20

28. Јер у Њему живимо, и крећемо се, и јесмо; као што су и неки од ваших пјесника рекли: Јер Њеgов и род јесмо.

1.Сам_25:29, Јов_12:10, Јв_5:26, Кол_1:17, Тит_1:12, Јев_1:3

29. Кад смо, дакле, род Божији, не треба да мислимо да је Божанство подобно злату или сребру или камену, резаном по вјештини и замисли човјечијој.

Иса_40:18

30. Али не gледајући Боg на времена незнања, сад заповиједа свима људима свуда да се покају;

Лк_24:47, Рим_3:25

31. Јер је установио дан у који ће судити васељени по правди преко Човјека којеgа одреди и даде свима вјеру васкрснувши gа из мртвих.

Мт_20:8, Рим_2:16

32. А кад чуше за васкрсење мртвих, једни се руgаху а друgи рекоше: Да те чујемо опет о томе.

33. И тако Павле отиде из њихове средине.

34. А неки људи приставши уз њеgа повјероваше, међу којима бјеше Дионисије Ареопаgит, и жена по имену Дамара, и друgи с њима.