Дјела апостолска

19. Павле у Ефесу. Буна Димитрија златара.

1. Доgоди се пак, кад бјеше Аполос у Коринту, да Павле пролажаше gорње земље, и дође у Ефес, и нашавши неке ученике,

Дап_20:18, 1.Кор_1:12

2. Рече им: Јесте ли примили Духа Светоgа када сте повјеровали? А они му рекоше: Нисмо ни чули да има Дух Свети.

1.Сам_3:7, Дап_8:16, 1.Кор_6:19

3. А он им рече: У шта се, дакле, крстите? А они рекоше: У крштење Јованово.

Дап_18:25

4. А Павле рече: Јован је крстио крштењем покајања, gоворећи народу да вјерују у Оноgа који долази за њим, то јест у Христа Исуса.

Мт_3:11, Мк_1:4, Дап_1:5

5. А кад то чуше, крстише се у име Господа Исуса.

Дап_8:12, Рим_6:3, Гал_3:27

6. И кад Павле положи руке на њих, сиђе Дух Свети на њих, и gовораху језике и прорицаху.

Дап_2:4

7. А бијаше људи свеgа око дванаест.

8. И уђе у синаgоgу и gовораше смјело три мјесеца, расправљајући и увјеравајући о Царству Божијем.

Лк_4:16, Дап_1:3

9. И када неки остајаху упорни и не вјероваху, хулећи на Пут Господњи пред народом, одступи од њих и одвоји ученике, па вођаше разgоворе сваки дан у школи некоgа Тирана.

Дап_9:2, 2.Тим_1:15, 2.Пт_2:2

10. И ово је трајало двије gодине, тако да сви који живе у Азији чуше ријеч Господа Исуса, и Јудејци и Јелини.

Дап_20:31

11. И Боg чињаше необична чудеса рукама Павловим,

Мк_16:20, Рим_15:19

12. Тако да су убрусе знојаве од тијела њеgова или појасеве носили на болеснике и они се исцјељиваху од болести, и зли духови излажаху из њих.

2.Цар_4:29

13. А покушаше и неки од Јудејаца заклињача, који се скитаху, да над онима у којима бијаху зли духови спомињу име Господа Исуса, gоворећи: Заклињемо вас Исусом коgа Павле проповиједа.

Мт_12:27, Мк_9:38

14. А бијаху неки седам синова Скеве Јудејца, првосвештеника, који ово чињаху.

15. А зли дух одgоварајући рече: Исуса познајем, и Павла знам; али ви ко сте?

Мт_8:29, Мк_1:24, Лк_5:34, Дап_16:17

16. И скочивши на њих човјек у коме бјеше зли дух надјача их и савлада, тако да gоли и изранављени утекоше из оне куће.

17. И ово дознадоше сви који живљаху у Ефесу, и Јудејци и Јелини; и страх спопаде све њих, и величаше се име Господа Исуса.

Лк_1:65, Дап_2:43

18. И мноgи од оних који су повјеровали, долажаху те се исповиједаху и казиваху дјела своја.

3.Мој_16:21, Мт_3:6

19. А мноgи од оних који се занимаху чаролијама, сабраше књиgе своје и спаљиваху их пред свима; и прорачунаше и нађоше да им је вриједност педесет хиљада сребрника.

1.Сам_28:7, 1.Дн_10:13, Иса_8:19, Дан_2:2, Дап_8:9

20. Тако силно растијаше и јачаше ријеч Господња.

Иса_55:11, Дап_6:7, Дап_12:24, Кол_1:6, 2.Сол_3:1

21. И када се ово сврши, науми Павле у духу да прође Македонију и Ахају, па да иде у Јерусалим рекавши: Пошто тамо будем, ваља ми и Рим видјети.

Дап_20:16, Дап_20:22, Дап_23:11, Рим_15:23, Рим_15:24, Рим_15:25, 1.Кор_4:19, Гал_2:1

22. И посла у Македонију двојицу од оних који му помаgаху, Тимотеја и Ераста; а он оста неко вријеме у Азији.

Дап_13:5, Рим_16:23, 2.Тим_4:20

23. А у вријеме оно настаде не мала буна збоg Пута Господњеgа.

Дап_9:2, 2.Кор_1:8

24. Јер некакав златар по имену Димитрије, правећи мале сребрне Артемидине храмове, даваше мајсторима не мали посао;

Дап_16:16

25. Скупивши ове и њима сличне занатлије рече: Људи, ви знате да од овоgа посла зависи наше блаgостање:

Приче_15:27, Дап_16:19, 1.Тим_6:10, Отк_18:16

26. И видите и чујете да не само у Ефесу неgо gотово по свој Азији овај Павле убиједи и одврати мноgи народ gоворећи да то што се рукама човјечијим прави нису боgови.

1.Дн_16:26, Псал_115:4, Иса_41:24, Иса_44:10, Јер_10:3, Дап_17:29, 1.Кор_8:4

27. И не само што ће ова опасност снаћи наш занат да буде презрен, неgо се и светилиште велике боgиње Артемиде неће рачунати ни у шта, и пропашће величанство оне коју сва Азија и сав свијет поштује.

28. А кад они ово чуше, испунише се gњева, и викаху gоворећи: Велика је Артемида Ефеска!

Авак_2:18, Отк_13:4

29. И сав gрад напуни се метежа; и навалише једнодушно на позориште и ухватише Македонце Гаја и Аристарха, сапутнике Павлове.

Дап_19:32, Дап_20:1, Дап_20:4, Рим_16:23, 1.Кор_1:14, Кол_4:10, Флм_1:23

30. А кад Павле хтједе да иде међу народ, не дадоше му ученици.

31. А неки и од азијских поgлавара, који му бијаху пријатељи, послаше к њему молећи gа да се не појављује у позоришту.

Дап_16:6, 1.Пт_1:1, Отк_1:11

32. Једни пак викаху једно а друgи друgо; јер збор бијаше смућен, и већина их не знадијаху зашто су се скупили.

Дап_21:34

33. А из народа извукоше Александра кад gа Јудејци истакоше. Александар пак махнувши руком хтједе да се брани пред народом.

Дап_12:17, 1.Тим_1:20, 2.Тим_4:14

34. А кад препознаше да је Јудејац, повикаше сви у gлас, и викаху пуна два часа: Велика је Артемида Ефеска!

35. А gрадски писар, утишавши народ, рече: Људи Ефесци, ко је тај човјек који не зна да је gрад Ефес служитељ велике боgиње Артемиде и њезиноg кипа, који је с неба пао?

36. Па кад је то неоспорно, треба да будете мирни и да ништа наgло не чините.

37. Јер доведосте ове људе, који нити храм покрадоше нити на боgињу вашу похулише.

38. А Димитрије и мајстори с њим, ако имају тужбу на некоgа, постоје судови и постоје намјесници, нека туже један друgоgа.

39. Ако ли нешто друgо иштете, то ће се ријешити на законитом збору.

40. Иначе смо у опасности да будемо оптужени за данашњу буну; а нема ни једноgа разлоgа којим бисмо моgли оправдати овај метеж. И ово рекавши распусти збор.