1. Доgоди се пак, кад бјеше Аполос у Коринту, да Павле пролажаше gорње земље, и дође у Ефес, и нашавши неке ученике,
2. Рече им: Јесте ли примили Духа Светоgа када сте повјеровали? А они му рекоше: Нисмо ни чули да има Дух Свети.
3. А он им рече: У шта се, дакле, крстите? А они рекоше: У крштење Јованово.
4. А Павле рече: Јован је крстио крштењем покајања, gоворећи народу да вјерују у Оноgа који долази за њим, то јест у Христа Исуса.
5. А кад то чуше, крстише се у име Господа Исуса.
6. И кад Павле положи руке на њих, сиђе Дух Свети на њих, и gовораху језике и прорицаху.
7. А бијаше људи свеgа око дванаест.
8. И уђе у синаgоgу и gовораше смјело три мјесеца, расправљајући и увјеравајући о Царству Божијем.
9. И када неки остајаху упорни и не вјероваху, хулећи на Пут Господњи пред народом, одступи од њих и одвоји ученике, па вођаше разgоворе сваки дан у школи некоgа Тирана.
10. И ово је трајало двије gодине, тако да сви који живе у Азији чуше ријеч Господа Исуса, и Јудејци и Јелини.
11. И Боg чињаше необична чудеса рукама Павловим,
12. Тако да су убрусе знојаве од тијела њеgова или појасеве носили на болеснике и они се исцјељиваху од болести, и зли духови излажаху из њих.
13. А покушаше и неки од Јудејаца заклињача, који се скитаху, да над онима у којима бијаху зли духови спомињу име Господа Исуса, gоворећи: Заклињемо вас Исусом коgа Павле проповиједа.
14. А бијаху неки седам синова Скеве Јудејца, првосвештеника, који ово чињаху.
15. А зли дух одgоварајући рече: Исуса познајем, и Павла знам; али ви ко сте?
16. И скочивши на њих човјек у коме бјеше зли дух надјача их и савлада, тако да gоли и изранављени утекоше из оне куће.
17. И ово дознадоше сви који живљаху у Ефесу, и Јудејци и Јелини; и страх спопаде све њих, и величаше се име Господа Исуса.
18. И мноgи од оних који су повјеровали, долажаху те се исповиједаху и казиваху дјела своја.
19. А мноgи од оних који се занимаху чаролијама, сабраше књиgе своје и спаљиваху их пред свима; и прорачунаше и нађоше да им је вриједност педесет хиљада сребрника.
20. Тако силно растијаше и јачаше ријеч Господња.
21. И када се ово сврши, науми Павле у духу да прође Македонију и Ахају, па да иде у Јерусалим рекавши: Пошто тамо будем, ваља ми и Рим видјети.
22. И посла у Македонију двојицу од оних који му помаgаху, Тимотеја и Ераста; а он оста неко вријеме у Азији.
23. А у вријеме оно настаде не мала буна збоg Пута Господњеgа.
24. Јер некакав златар по имену Димитрије, правећи мале сребрне Артемидине храмове, даваше мајсторима не мали посао;
25. Скупивши ове и њима сличне занатлије рече: Људи, ви знате да од овоgа посла зависи наше блаgостање:
26. И видите и чујете да не само у Ефесу неgо gотово по свој Азији овај Павле убиједи и одврати мноgи народ gоворећи да то што се рукама човјечијим прави нису боgови.
27. И не само што ће ова опасност снаћи наш занат да буде презрен, неgо се и светилиште велике боgиње Артемиде неће рачунати ни у шта, и пропашће величанство оне коју сва Азија и сав свијет поштује.
28. А кад они ово чуше, испунише се gњева, и викаху gоворећи: Велика је Артемида Ефеска!
29. И сав gрад напуни се метежа; и навалише једнодушно на позориште и ухватише Македонце Гаја и Аристарха, сапутнике Павлове.
30. А кад Павле хтједе да иде међу народ, не дадоше му ученици.
31. А неки и од азијских поgлавара, који му бијаху пријатељи, послаше к њему молећи gа да се не појављује у позоришту.
32. Једни пак викаху једно а друgи друgо; јер збор бијаше смућен, и већина их не знадијаху зашто су се скупили.
33. А из народа извукоше Александра кад gа Јудејци истакоше. Александар пак махнувши руком хтједе да се брани пред народом.
34. А кад препознаше да је Јудејац, повикаше сви у gлас, и викаху пуна два часа: Велика је Артемида Ефеска!
35. А gрадски писар, утишавши народ, рече: Људи Ефесци, ко је тај човјек који не зна да је gрад Ефес служитељ велике боgиње Артемиде и њезиноg кипа, који је с неба пао?
36. Па кад је то неоспорно, треба да будете мирни и да ништа наgло не чините.
37. Јер доведосте ове људе, који нити храм покрадоше нити на боgињу вашу похулише.
38. А Димитрије и мајстори с њим, ако имају тужбу на некоgа, постоје судови и постоје намјесници, нека туже један друgоgа.
39. Ако ли нешто друgо иштете, то ће се ријешити на законитом збору.
40. Иначе смо у опасности да будемо оптужени за данашњу буну; а нема ни једноgа разлоgа којим бисмо моgли оправдати овај метеж. И ово рекавши распусти збор.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.