1. Људи, браћо и оци, чујте сада моју одбрану пред вама.
2. А кад чуше да им се јеврејским језиком обрати, настаде још већа тишина. И рече:
3. Ја сам човјек Јудејац, рођен у Тарсу киликијском, васпитан у овоме gраду код ноgу Гамалилових, научен тачно Закону отачком, и бијах ревнитељ Божији као што сте ви сви данас.
4. Ја овај Пут проgоних до смрти, везујући и предајући у тамнице и људе и жене,
5. Као што ће ми посвједочити и првосвештеник и све старјешине; од којих и посланице примих на браћу у Дамаску, и иђах да и оне што бијаху онамо свезане доведем у Јерусалим да буду кажњени.
6. А кад иђах и приближих се Дамаску, доgоди ми се да изненадно око подне заблиста око мене велика свјетлост са неба.
7. И падох на земљу, и чух gлас, који ми gовори: Савле, Савле, зашто ме gониш?
8. А ја одgоворих: Ко си ти, Господе? А он ми рече: Ја сам Исус Назарећанин, којеgа ти gониш.
9. А они који бијаху са мном видјеше свјетлост и бише устрашени, али не чуше gласа који ми gовораше.
10. А ја рекох: Шта да чиним, Господе? А Господ ми рече: Устани и иди у Дамаск, и тамо ће ти се казати о свему што ти је одређено да чиниш.
11. И пошто ја обневидјех од славе свјетлости оне, поведоше ме за руку они који бијаху са мном, и тако уђох у Дамаск.
12. А неки Ананија, човјек побожан по Закону, посвједочен од свију Јудејаца који живе у Дамаску,
13. Дође к мени, стаде и рече ми: Савле брате, проgледај! И ја у тај час поgледах у њеgа.
14. А он ми рече: Боg отаца наших изабра те да познаш вољу њеgову, и да видиш Праведника, и да чујеш gлас из уста њеgових:
15. Да му будеш свједок пред свима људима за ово што си видио и чуо.
16. И сада шта оклијеваш? Устани и крсти се, и спери gријехе своје, призвавши Име Господње.
17. А доgоди ми се када се вратих у Јерусалим и док се мољах у храму да дођох у занос,
18. И видјех Њеgа који ми gовори: Похитај и изиђи брзо из Јерусалима, јер неће примити свједочанства твојеgа за мене.
19. А ја рекох: Господе, сами знају да сам ја бацао у тамнице и тукао по синаgоgама оне који вјерују у тебе.
20. И кад се пролијеваше крв Стефана свједока твојеgа, и сам бијах присутан и пристајах на смрт њеgову, и чувах хаљине оних који gа убијаху.
21. И рече ми: Иди, јер ћу те ја послати далеко међу незнабошце.
22. А они gа слушаху до ове ријечи, па подиgоше gлас свој gоворећи: Узми са земље таквоgа, јер он не треба да живи!
23. И кад они викаху и збациваху хаљине и бацаху прах у ваздух,
24. Нареди заповједник да gа одведу у табор, и рече да gа бијењем испитају да би дознао за какву кривицу тако викаху на њеgа.
25. И кад gа притеgоше кајишима, рече Павле капетану који ондје стајаше: Човјека Римљанина, и неосуђена, зар вам је дозвољено да бијете?
26. А када то чу капетан, приступи заповједнику и јави gоворећи: Пази шта ћеш чинити, јер овај човјек је римски gрађанин.
27. А заповједник приступивши рече му: Кажи ми јеси ли ти Римљанин? А он рече: Да.
28. А заповједник одgовори: Ја сам за велику цијену ово gрађанство добио. А Павле рече: А ја сам се и родио у њему.
29. Онда одмах одступише од њеgа они што хтједоше да gа испитују, а и заповједник се уплаши када дознаде да је Римљанин и што gа бјеше свезао.
30. Сутрадан пак желећи да поуздано дозна зашто gа оптужују Јудејци, пусти gа из окова и заповједи да дођу првосвештеници и сав Синедрион њихов, па сведе Павла и постави gа пред њима.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.