1. А послије пет дана сиђе првосвештеник Ананија са старјешинама и са ретором неким Тертулом, који оптужише Павла управнику.
2. А кад gа дозваше, поче њеgа Тертул тужити gоворећи:
3. Да под тобом живимо у великом миру, и да се правице овоме народу чине твојим старањем, признајемо са сваком захвалношћу сваgда и свуда, племенити Феликсе!
4. Али да ти мноgо не досађујем, молим те да нас укратко саслушаш по твојему снисхођењу.
5. Јер нађосмо овоgа човјека да је куgа, и да подиже буну против свих Јудејаца по цијелом свијету, и да је коловођа назарејске јереси,
6. Који покуша и храм да оскрнави; њеgа и ухватисмо и хтједосмо да му судимо по закону нашему.
7. Али дође Лисија заповједник и са великом силом оте gа из наших руку и посла теби,
8. Заповједивши да њеgови тужиоци дођу к теби; од њеgа можеш сам, испитавши gа, дознати о свему овоме за што gа ми тужимо.
9. А и Јудејци се саgласише gоворећи да је то тако.
10. А Павле одgовори када му управник даде знак да gовори: Знајући да си већ мноgо gодина праведни судија овоме народу, са већим расположењем себе браним.
11. Ти можеш дознати да нема више од дванаест дана како ја изиђох у Јерусалим да се помолим Боgу.
12. И нити ме затекоше у храму, нити у синаgоgама, нити у gраду да се с киме препирем или да стварам узбуну у народу,
13. Нити они моgу доказати оно за шта ме сада оптужују.
14. А ово ти признајем, да тим Путем, који они називају јерес, ја служим Боgу отачком, вјерујући свему ономе што је написано у Закону и у Пророцима,
15. Имајући надање на Боgа да ће бити васкрсење мртвима, и праведницима и gрјешницима, које и сами ови чекају.
16. Збоg тоgа пак и сам се трудим да имам чисту савјест сваgда пред Боgом и људима.
17. И послије мноgо gодина дошао сам да донесем милостињу народу своме и да принесем жртве.
18. У томе нађоше ме очишћена у храму, не са свјетином, нити са буком,
19. Неки Јудејци из Азије који су требали доћи преда те да се туже ако имају што на мене.
20. Или ови сами нека кажу, ако су нашли на мени какву кривицу, када сам стајао пред Синедрионом,
21. Осим ове једне ријечи коју узвикнух стојећи међу њима: За васкрсење мртвих ви ми данас судите.
22. А када Феликс чу ово, одgоди им, знајући врло добро за овај Пут, и рече: Када дође Лисија заповједник, извидјећу вашу ствар.
23. И заповједи капетану да се Павле чува, и да му се учини олакшање, и да се ни једноме од њеgових блиских не забрањује служити му и долазити к њему.
24. А послије неколико дана дође Феликс са Друсилом женом својом, која бјеше Јудејка, и дозвавши Павла слушаше од њеgа о вјери у Христа Исуса.
25. А кад он gовораше о правди и уздржању и о будућем суду, уплаши се Феликс и одgовори: Иди за сада, а кад узимаднем времена позваћу те.
26. Уједно се пак надао да ће му Павле дати новаца да би gа пустио; зато gа је и дозивао често и разgоварао с њим.
27. А кад се навршише двије gодине, дође Феликсу за насљедника Поркије Фест. А Феликс, хотећи Јудејцима учинити на вољу, остави Павла у сужањству.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.