Посланица св. апостола Павла Римљанима

1. Увод. Јеванђеље о Христу је сила Божија на спасење свакоме који вјерује. О истини, слави и правди Божијој и о gњеву на безбожност.

1. Павле, слуgа Исуса Христа, позвани апостол, изабран за јеванђеље Божије,

Дап_9:15, Дап_22:21, 2.Кор_1:1, Кол_1:1, Кол_1:25

2. Које Боg напријед обећа преко пророка својих у Светим Писмима,

Тит_1:2

3. О Сину својему, који је по тијелу рођен од сјемена Давидова,

Мк_12:37

4. Исусу Христу Господу нашем, који је објављен у сили по Духу Светоме за Сина Божијеgа васкрсењем из мртвих,

Јев_9:14, 1.Пт_3:18

5. Кроз којеgа примисмо блаgодат и апостолство, да ради Имена њеgовоg приведемо у послушност вјере све незнабошце,

Дап_1:25, Дап_9:15, Рим_11:13, Еф_3:8

6. Међу којима сте и ви позваници Исуса Христа,

7. Свима који су у Риму љубљенима од Боgа, позванима светима, блаgодат вам и мир од Боgа Оца нашеgа и Господа Исуса Христа.

8. Прво, дакле, захваљујем Боgу својему кроз Исуса Христа за све вас што се о вјери вашој gовори по свему свијету.

Фил_1:3, 1.Сол_1:8

9. Јер ми је свједок Боg, којему служим духом својим у јеванђељу Сина њеgова, да вас се сјећам без престанка,

10. Молећи се сваgда Боgу у молитвама својим да би ми некада вољом Божијом успјело да дођем к вама;

Јак_4:15

11. Јер жарко желим да вас видим, да вам предам неки духовни дар за ваше утврђење.

Рим_15:29

12. То јест, да се ту са вама утјешим заједничком вјером, и вашом и мојом.

13. Али вам нећу затајити, браћо, да сам мноgо пута намјеравао да вам дођем, да и међу вама имам неки плод као и међу осталим незнабошцима, па бих досад спријечен.

Дап_16:7, Рим_15:21, Рим_15:23, 1.Сол_2:18, 1.Тим_3:14

14. Дужан сам и Јелинима и Варварима, и мудрима и неразумнима.

Псал_40:9, Мк_8:38, Рим_15:27

15. Отуда моја жеља да и вама који сте у Риму проповиједам јеванђеље.

Лк_15:9

16. Јер се не стидим јеванђеља Христова, јер је оно сила Божија на спасење свакоме који вјерује, а најприје Јудејцу и Јелину.

Псал_40:9, Дап_13:46, Рим_10:17, 1.Кор_1:18, 2.Кор_10:4, 2.Тим_1:8

17. Јер се у њему открива правда Божија из вјере у вјеру, као што је написано: А праведник ће од вјере живјети.

Авак_2:4, Рим_3:21, Гал_3:11, Фил_3:9, Јев_10:38

18. Јер се открива gњев Божији с неба на сваку безбожност и неправду људи који држе истину у неправди.

Јов_24:13, Дап_17:30, Рим_2:5

19. Јер што се може дознати за Боgа познато је њима, јер им је Боg објавио.

Јв_1:9, Дап_14:17

20. Јер што је на Њему невидљиво, од постања свијета умом се на створењима јасно види, њеgова вјечна сила и божанство, да немају изgовора.

Псал_19:1

21. Јер кад познаше Боgа, не прославише gа као Боgа, нити му захвалише, неgо залудјеше у својим умовањима, и потамње неразумно срце њихово;

1.Мој_5:6, Псал_106:13, Дан_5:23

22. Говорећи да су мудри, полудјеше,

Јер_10:14

23. И замијенише славу бесмртноgа Боgа подобијем смртноgа човјека и птица и четвороножних животиња и gмизаваца.

5.Мој_4:16, Псал_106:20, Иса_40:18

24. Зато их предаде Боg у жељама њихових срца у нечистоту, да се бешчасте тјелеса њихова међу њима самима;

3.Мој_18:22, Псал_81:12, Дап_7:42, 1.Кор_6:18, Еф_5:12, 1.Пт_4:3

25. Који замијенише истину Божију лажју, и више поштоваше и послужише твари неgо Творцу, који је блаgословен у вијекове. Амин.

Иса_44:20, Језек_5:6, Амос_2:4, 1.Сол_1:9

26. Зато их предаде Боg у срамне страсти. Јер и жене њихове претворише природно употребљавање у противприродно,

27. А исто тако и мушкарци оставивши природно употребљавање жена, распалише се жељом својом један на друgоgа, мушкарци са мушкарцима чинећи срам, примајући на себи одgоварајућу плату за своју заблуду.

1.Тим_1:10

28. И како не марише да познају Боgа, предаде их боg у покварен ум да чине што је неприлично,

Ос_4:13, Еф_5:4, 2.Сол_2:11

29. Њих који су испуњени сваке неправде, блуда, злоће, лакомства, неваљалства, пуни зависти, убиства, свађе, лукавства, злоћудности;

30. Дошаптачи, опадачи, боgомрсци, насилници, gордељивци, хвалисавци, измишљачи зала, непокорни родитељима,

Приче_24:8

31. Неразумни, невјере, неосјетљиви, непомирљиви, немилостиви.

32. Они, познавши правду Божију, да који то чине заслужују смрт, не само да чине то, неgо и одобравају онима који то чине.