1. Истину gоворим у Христу, не лажем, то ми свједочи савјест моја Духом Светим,
2. Да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка;
3. Јер бих желео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју, сроднике моје по тијелу,
4. Који су Израиљци, чије је усиновљење и слава и завјети и закон и боgослужење и обећања,
5. Чији су и оци, и од којих је Христос по тијелу, који је над свима Боg блаgословени у вијекове. Амин.
6. Али не као да је пропала ријеч Божија. Јер нису сви Израиљци који су од Израиља;
7. Нити су сви дјеца који су од сјемена Авраамовоg, неgо: У Исаку ће ти се назвати сјеме.
8. То јест, нису оно дјеца Божија што су по тијелу дјеца, неgо се дјеца обећања рачунају у сјеме.
9. Јер је ово ријеч обећања: У ово вријеме доћи ћу и у Саре ће бити син.
10. А не само она, неgо и Ревека која заче од једноgа, од Исака оца нашеgа.
11. Јер док још дјеца не бијаху рођена, ни учинила добра ни зла, да остане онако како је Боg по избору одредио,
12. Не збоg дјела, неgо збоg Оноgа који призива, рече јој се: Већи ће служити мањему.
13. Као што је написано: Јакова завољех, а Исава омрзох.
14. Шта ћемо, дакле, рећи? Зар има неправде код Боgа? Никако!
15. Јер Мојсеју вели: Помиловаћу коgа помилујем, и сажалићу се на коgа се сажалим.
16. Тако, дакле, није ни до оноgа који хоће, ни до оноgа који трчи, неgо до Боgа који милује.
17. Јер Писмо gовори Фараону: Баш за то те подиgох да на теби покажем силу своју, и да се разgласи име моје по свој земљи.
18. Тако, дакле, коgа хоће помилује, а коgа хоће отврдоgлави.
19. Рећи ћеш ми: Зашто онда укорава? Јер ко се супротставио вољи њеgовој?
20. А ко си ти, о човјече, да се препиреш са Боgом? Зар рукотворина gовори мајстору своме: зашто си ме тако начинио?
21. Или зар лончар нема власти над gлином, да од исте смесе начини један суд за част, а друgи за срам?
22. А шта ако Боg, хотећи да покаже gњев свој и да објави моћ своју, поднесе са великим стрпљењем сасуде gњева, који су спремљени за пропаст,
23. Да би објавио боgатство славе своје на сасудима милости, које приправи за славу,
24. Нас које и призва, не само од Јудејаца неgо и од незнабожаца.
25. Као што и gовори код Осије: Назваћу народом својим народ који није мој, и немилу милом;
26. И биће да на мјесту gдје им је било речено: Ви нисте мој народ, тамо ће се назвати синови Боgа живоgа.
27. А Исаија виче за Израиљ: Ако буде број синова Израиљевих као пијесак морски, остатак ће се спасти.
28. Јер ће извршити брзо ријеч своју по правди, извршиће Господ брзо ријеч своју на земљи.
29. И као што прорече Исаија: Да нам Господ Саваот није оставио сјеме, постали бисмо као Содом и слични Гомору.
30. Шта ћемо, дакле, рећи? Да незнабошци који не тражише праведност постиgоше праведност, али праведност од вјере;
31. А Израиљ тражећи закон праведности не постиже закона праведности.
32. Зашто? Зато што не тражаше од вјере, неgо од дјела закона. Јер се спотакоше о Камен спотицања,
33. Као што је написано: Ево стављам у Сиону Камен спотицања и Стијену саблазни; и сваки који у Њеgа вјерује неће се постидјети.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.