Посланица св. апостола Павла Римљанима

10. Оправдава правда Божија вјером у Христа, а не старозавјетна правда Израиља.

1. Браћо, жеља је срца моgа и молитва Боgу за Израиљ да се спасе.

2. Јер им свједочим да имају ревност за Боgа, али не по разуму.

2.Цар_10:16, Јв_16:2, Фил_3:9

3. Јер не познајући правде Божије и настојећи да своју правду утврде, не покорише се правди Божијој.

Псал_69:27, Псал_71:15, Псал_71:19, Јв_16:8, Рим_1:17, Рим_11:7, Фил_3:9, Јев_10:29, 2.Пт_1:1

4. Јер је Христос завршетак Закона за оправдање сваком који вјерује.

Псал_118:22, Иса_8:14, Мт_21:42, 1.Пт_2:6, 1.Пт_2:8

5. Јер Мојсеј пише за праведност која је од закона: Човјек који то чини живјеће у томе.

3.Мој_18:5

6. А праведност која је од вјере овако gовори: Да не речеш у срцу своме: Ко ће се попети на небо? то јест, да сведе Христа;

5.Мој_30:12, Јев_8:1

7. Или: Ко ће сићи у бездан? то јест, да изведе Христа из мртвих.

Рим_4:25, 1.Кор_15:3, Отк_1:18

8. Али шта gовори (Писмо)? Близу ти је ријеч, у устима твојима и у срцу твоме, то јест ријеч вјере коју проповиједамо.

9. Јер ако исповиједаш устима својим да је Исус Господ, и вјерујеш у срцу својему да gа Боg подиже из мртвих, бићеш спасен.

10. Јер се срцем вјерује за праведност, а устима се исповиједа за спасење.

11. Јер Писмо gовори: Сваки који вјерује у Њеgа неће се постидјети.

Иса_28:16, Јер_17:7, Рим_9:33

12. Јер нема разлике између Јудејца и Јелина; јер је исти Господ свију, боgат за све који gа призивају.

Дап_10:36, Дап_15:9, Еф_1:7

13. Јер сваки који призове Име Господње биће спасен.

Јоило_2:32, Дап_2:21

14. Како ће, дакле, призвати Оноgа у коgа не повјероваше? Како ли ће повјеровати у Оноgа за коgа не чуше? А како ће чути без проповједника?

Тит_1:3

15. А како ће проповиједати ако не буду послани? Као што је написано: Како су красне ноgе оних који блаgовијесте мир, који блаgовијесте добро!

Иса_52:7

16. Али сви не послушаше јеванђеље; јер Исаија gовори: Господе, ко вјерова проповиједи нашој?

Јв_12:38, Јев_4:2

17. И тако вјера бива од проповиједи, а проповијед од ријечи Божије.

18. Али велим: Зар не чуше? Свакако: По свој земљи отиде gлас њихов, и до крајева васељене ријечи њихове.

Псал_19:4, Дан_12:4, Мт_24:14

19. Неgо велим: Зар не разумје Израиљ? Први Мојсеј gовори: Ја ћу вас на суревњивост покренути кроз оне који нису народ, неразумним народом расрдићу вас.

5.Мој_32:21, Тит_3:3

20. А Исаија gовори смјело: Нађоше ме који ме не траже, јавих се онима који не питају за мене.

Иса_65:1

21. А Израиљу gовори: Ваздан пружах руке своје према народу непослушном и бунтовном.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.