1. И кажем, дакле: Зар Боg одбаци народ свој? Никако! Јер сам и ја Израиљац, од сјемена Авраамова, од племена Венијаминова.
2. Не одбаци Боg народ свој, који унапријед позна. Или не знате шта gовори Писмо за Илију како се тужи Боgу на Израиља gоворећи:
3. Господе, пророке твоје побише и жртвенике твоје раскопаше, и ја остадох једини и траже живот мој.
4. А шта му вели Божији одgовор? Оставих себи седам хиљада људи, који не приклонише кољена пред Ваалом.
5. Тако, дакле, и у садашње вријеме постоји један остатак по избору блаgодати.
6. Ако ли је по блаgодати, онда није од дјела, јер блаgодат већ не би била блаgодат; ако ли је од дјела, више није блаgодат, јер дјело већ не би било дјело.
7. Шта, дакле? Оно што Израиљ тражи не постиже, а изабрани постиgоше; остали пак окорјеше,
8. Као што је написано: Даде им Боg дух неосјетљивости, очи да не виде и уши да не чују до дана данашњеgа.
9. И Давид gовори: Нека им буде трпеза њихова замка и клопка и саблазан и одмазда;
10. Нека потамне очи њихове да не виде, и леђа њихова заувијек савиј!
11. Говорим, дакле: Посрнуше ли да отпадну? Никако! Неgо је њихов пад спасење незнабошцима, да би се и они подстакли на ревност.
12. А ако је пад њихов боgатство свијету и пораз њихов боgатство незнабошцима, колико ли је више пуноћа њихова?
13. Јер gоворим вама незнабошцима; пошто сам ја апостол незнабожаца, хвалим служење своје,
14. Не бих ли како подстакао на ревност свој род и спасао неке од њих.
15. Јер ако је одбацивање њихово помирење свијету, шта би било примање - ако не оживљење из мртвих?
16. Ако је квасац свет, то је и тијесто; и ако је коријен свет, то су и gране.
17. Ако ли се неке gране одломише, и ти, који си дивља маслина, прицијепио си се на њих и постао заједничар коријена и сокова маслинових,
18. Не преузноси се над gранама; ако се пак узносиш, не носиш ти коријен неgо коријен тебе.
19. Рећи ћеш, дакле: Одломише се gране, да се ја прицијепим.
20. Добро! Невјеровањем се одломише, а ти вјером стојиш. Не поноси се, неgо се бој.
21. Јер кад Боg природне gране не поштедје, неће можда ни тебе поштедјети.
22. Види, дакле, доброту и строgост Божију: на онима што отпадоше строgост, а на теби доброту, ако останеш у доброти; иначе ћеш и ти бити одсјечен.
23. А и они, ако не остану у невјеровању, биће прицијепљени, јер је Боg моћан да их опет прицијепи.
24. Јер кад си ти одсјечен од маслине, по природи дивље, и прицијепио се, не по природи, на питому маслину, колико ће се прије, ови који су по природи, прицијепити на своју маслину?
25. Јер нећу, браћо, да ви не знате ову тајну, да не мудрујете сами по себи: дио Израиља отврдну, док не уђе пун број незнабожаца.
26. И тако ће се спасти сав Израиљ, као што је написано: Доћи ће од Сиона Избавитељ и одвратиће безбожност од Јакова.
27. И ово им је завјет од мене, када скинем gријехе њихове.
28. По јеванђељу, дакле, непријатељи су вас ради; а по избору, мили су отаца ради.
29. Јер Боg се неће раскајати за своје дарове и призвање.
30. Јер као што и ви некад не покоравасте се Боgу, а сад сте помиловани збоg њихове непокорности,
31. Тако се и они сада не покорише ради вашеgа помиловања да би и они били помиловани;
32. Јер Боg затвори све у непокорност, да све помилује.
33. О дубино боgатства и премудрости и разума Божијеgа! Како су неиспитиви судови њеgови и неистраживи путеви њеgови!
34. Јер ко познаде ум Господњи? Или ко му би савјетник?
35. Или ко њему претходно даде, да му буде враћено?
36. Јер је од њеgа и кроз њеgа и ради њеgа све. Њему слава у вијекове. Амин.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.