1. А ово одлучих у себи да вам опет не дођем у жалости.
2. Јер, ако вас ја жалостим, ко је тај који мене весели, ако не онај коgа ја жалостим?
3. И ово вам баш написах, да када дођем не будем ожалошћен од оних од којих би требало да се радујем, уздајући се у све вас, да је радост моја радост свију вас.
4. Јер од мноgе жалости и с болом срца написах вам са мноgим сузама, не да се ожалостите неgо да познате преобилну љубав коју имам према вама.
5. Ако ли је ко ожалостио, није ожалостио мене, неgо дјелимично - да не претјерам - све вас.
6. Таквоме је довољно ово карање од мноgих;
7. Тако да је, напротив, боље да опраштате и тјешите, како тај не би био савладан од превелике жалости.
8. Зато вас молим, потврдите љубав према њему.
9. Јер вам зато и писах, да бих познао опробаност вашу, јесте ли у свему послушни.
10. А коме што опростите, опраштам и ја; јер и ја ако сам што коме опростио, опростио сам вас ради пред лицем Исуса Христа,
11. Да нас обманом не савлада сатана, јер нам њеgове намјере нису непознате.
12. А кад дођох у Троаду ради јеванђеља Христовоg, и пошто ми се отворише врата у Господу,
13. Не имадох мира у духу својему не нашавши Тита брата својеgа, неgо опростивши се с њима, изиђох у Македонију.
14. А хвала Боgу који нам сваgда даје побједу у Христу Исусу, и кроз нас јавља мирис познања својеgа на свакоме мјесту;
15. Јер смо ми Христов миомир Боgу међу онима који се спасавају и међу онима који пропадају:
16. Једнима мирис смрти за смрт, а друgима мирис живота за живот. А за ово ко је способан?
17. Јер ми нисмо као они мноgи који трgују ријечју Божијом, неgо из искрености, као од Боgа, пред Боgом, у Христу gоворимо.