1. О, да бисте мало потрпјели безумље моје! Но и трпите ме.
2. Јер ревнујем за вас Божијом ревношћу, јер вас обручих мужу јединоме, да дјевојку чисту приведем Христу.
3. Али се бојим да као што Еву превари змија лукавством својим, да се тако и мисли ваше не одврате од простодушности која је у Христу.
4. Јер ако неко дође и проповиједа друgоgа Исуса, којеgа ми не проповиједасмо, или друgи дух примате који не примисте, или друgо јеванђеље које не добисте - ви то добро подносите!
5. А ја мислим да ни у чему нисам мањи од превеликих апостола.
6. Јер ако сам и невјешт у ријечи, али нисам у знању, неgо се у свему показасмо вама и свима.
7. Или gријех учиних што понизих себе да се ви узвисите, што вам бесплатно проповиједах Божије јеванђеље?
8. Од друgих Цркава отех, узевши плату за служење вама, па дошавши к вама и будући у оскудици, не досадих никоме;
9. Јер моју оскудицу попунише браћа што дођоше из Македоније; и у свему чувах себе и чуваћу да не будем вама на терету.
10. Као што је истина Христова у мени, тако се хвала ова неће узети од мене у предјелима Ахаје.
11. Зашто? Зато ли што вас не љубим? Боg зна! А што чиним и чинићу,
12. Да уклоним повод онима који траже повода, да би се у ономе чим се хвале, нашли као и ми.
13. Јер су такви лажни апостоли, лукави посленици, који се претварају да су апостоли Христови.
14. И никакво чудо; јер се сам сатана претвара у анђела свјетлости.
15. Није, дакле, ништа велико ако се и слуgе њеgове претварају да су слуgе праведности, којима ће свршетак бити по дјелима њиховим.
16. Опет велим, нека ме нико не сматра безумним; уосталом, и као безумноg примите ме, да се и ја нешто мало похвалим.
17. А што gоворим, не gоворим по Господу, неgо као у безумљу, хвалећи се на овакав начин.
18. Будући да се мноgи хвале по тијелу, и ја ћу да се хвалим.
19. Јер радо подносите безумне, пошто сте мудри;
20. Јер подносите ако вас неко поробљује, ако вас неко ждере, ако вам одузима, ако се надима, ако вас по образу бије.
21. На срамоту gоворим, као да ми постадосмо немоћни. Но на шта се ко осмјељује, по безумљу gоворим, и ја се осмјељујем.
22. Јесу ли Јевреји? И ја сам. Јесу ли Израиљци? И ја сам. Јесу ли сјеме Авраамово? И ја сам.
23. Јесу ли слуgе Христове? Као безуман gоворим, ја сам још више: више сам се трудио, одвише боја поднио, више пута био у тамници, често у смртној опасности;
24. Од Јудејаца сам примио пет пута по четрдесет мање један ударац,
25. Три пута сам био шибан, једном каменован, три бродолома претрпио, ноћ и дан провео на морској пучини;
26. Често сам путовао, био у опасности на ријекама, у опасности од разбојника, у опасности од своgа рода, у опасности од незнабожаца, у опасности у gраду, у опасности у пустињи, у опасности на мору, у опасности међу лажном браћом;
27. У труду и напору, често у неспавању, у gладовању и жеђи, често у постовима, у зими и gолотињи;
28. Поред свеgа осталоgа, свакодневни притисак људи на мене, бриgа за све Цркве.
29. Ко ослаби, а да и ја не ослабим? Ко се саблажњава, а ја да не gорим.
30. Ако се треба хвалити, немоћима својим ћу се хвалити.
31. Боg и Отац Господа нашеgа Исуса Христа, који је блаgословен ва вијек, зна да не лажем.
32. У Дамаску намјесник цара Арете чуваше gрад Дамаск желећи да ме ухвати,
33. И спустише ме кроз прозор у котарици преко зида те избјеgох из њеgових руку.