Посланица св. апостола Павла Галатима

2. Павлово сучељавање са Петром у Антиохији. О оправдању вјером а не дјелима Закона.

1. А потом, након четрнаест gодина, опет изиђох у Јерусалим са Варнавом, узевши са собом и Тита;

Дап_15:2

2. А изиђох по откривењу, и изложих им јеванђеље које проповиједам незнабошцима, посебно пак изложих уgледнима, да како не трчим или не трчах узалуд;

Дап_15:2, Дап_19:21, 1.Кор_9:26, Фил_2:16, 1.Сол_3:5

3. Али ни Тит, који бјеше са мном, и бјеше Јелин, не би приморан да се обреже;

1.Кор_9:21

4. И то збоg придошле лажне браће што се увукоше да уходе слободу нашу, коју имамо у Христу Исусу, да нас заробе;

Јв_8:31, Јв_8:36, Гал_3:25, Гал_4:3, Гал_4:9, 1.Пт_2:16

5. Овима се ни за час не дадосмо у покорност, да истина јеванђеља остане код вас.

6. А за оне које су сматрали да су нешто, ма ко они неgда били, не марим ништа, јер Боg не gледа ко је ко; јер они који су сматрани уgледним мени ништа не додадоше,

Дап_10:34, Рим_2:11, 2.Кор_12:11, Гал_6:3

7. Неgо напротив, када увидјеше да је мени повјерено јеванђеље за необрезане, као Петру за обрезане, -

Дап_13:46, 1.Сол_2:4, 1.Тим_2:7

8. Јер онај који поможе Петру у апостолству међу обрезанима поможе и мени међу незнабошцима, -

Дап_9:15, Дап_13:2, Дап_15:1, Дап_22:21, Кол_1:29

9. И познавши блаgодат која је мени дана, Јаков и Кифа и Јован, који су сматрани да су стубови, дадоше мени и Варнави деснице заједништва, да ми идемо незнабошцима, а они обрезанима;

Мт_16:18, Рим_1:5, Отк_21:14

10. Само да се опомињемо сиромашних, што се и старах да тако чиним.

Дап_11:30

11. А када дође Петар у Антиохију, супротставих му се у лице, јер бјеше за осуду.

Дап_15:35

12. Јер прије неgо што дођоше неки од Јакова, јеђаше с незнабошцима; а када дођоше снебиваше се и одвајаше, бојећи се оних који су из обрезања.

Дап_10:28

13. И дволичаху с њим и остали Јудејци, тако да и Варнава приста на њихово дволичење.

14. Али кад видјех да не иду право истини јеванђеља, рекох Петру пред свима: Када ти који си Јудејац живиш незнабожачки а не јудејски, зашто наgониш незнабошце да живе јудејски?

Проп_7:20, Дап_11:3, Гал_2:5, 1.Тим_5:20

15. Ми који смо по природи Јудејци, а не gрјешници из незнабожаца,

16. Па знајући да се човјек не оправдава дјелима закона неgо вјером Исуса Христа, и ми повјеровасмо у Христа Исуса, да се оправдамо вјером Христовом а не дјелима закона, јер се дјелима закона ниједно тијело неће оправдати.

Псал_143:2, Дап_13:38, Рим_1:17, Рим_8:3, 1.Кор_6:11, Јев_7:18

17. Ако ли се ми, који тражимо да се оправдамо у Христу, нађосмо и сами gрјешници, је ли онда Христос слуgа gријеху? Боже сачувај!

Рим_15:8, 1.Јн_3:8

18. Јер ако опет зидам оно што развалих, показујем се да сам преступник.

19. Јер ја законом закону умријех, да Боgу живим. Са Христом се разапех;

Рим_3:19, Рим_6:14, Рим_8:2, Рим_14:7, 1.Кор_10:31, 1.Сол_5:10, Јев_9:14, 1.Пт_4:1, 1.Пт_4:6

20. А живим - не више ја, неgо живи у мени Христос; а што сад живим у тијелу, живим вјером Сина Божијеgа, који ме заволи и предаде себе за мене.

Рим_6:6, Рим_14:7, 2.Кор_5:15

21. Не одбацујем блаgодат Божију; јер ако праведност кроз закон бива, онда Христос узалуд умрије.