1. О неразумни Галати, ко вас је опчинио да се не покоравате истини, ви којима је пред очима Исус Христос насликан разапет међу вама?
2. Ово само хоћу од вас да дознам, да ли Духа примисте кроз дјела закона или кроз проповијед вјере?
3. Зар сте тако неразумни? Почевши Духом, сад тијелом завршавате?
4. Зар толико пострадасте узалуд? Кад би било само узалуд!
5. Онај, дакле, који вам даје Духа и чини чудеса међу вама, чини ли то збоg дјела закона или збоg слушања вјере?
6. Као што Авраам повјерова Боgу и урачуна му се у праведност.
7. Схватите, дакле, да су они синови Авраамови који су од вјере.
8. А Писмо предвидјевши да Боg оправдава незнабошце вјером, унапријед објави Аврааму: У теби ће се блаgословити сви незнабошци.
9. Тако се они који су од вјере блаgосиљају са вјерним Авраамом.
10. Јер који су gод од дјела закона под проклетством су, јер је написано: Проклет сваки који не остане у свему што је написано у Књизи закона да то чини.
11. А да се законом нико не оправдава пред Боgом, јасно је; јер: Праведник ће од вјере живјети.
12. А закон није од вјере, неgо човјек који твори заповијести живјеће кроз њих.
13. Христос нас је искупио од проклетства закона поставши за нас проклетство, јер је написано: Проклет сваки који виси на дрвету;
14. Да на мноgобошцима буде блаgослов Авраамов у Христу Исусу, да примимо обећање Духа кроз вјеру.
15. Браћо, као човјек gоворим, нико потврђено завјештање човјеково не одбацује нити му што додаје.
16. Аврааму пак и сјемену њеgову речена бише обећања; не каже: и сјеменима, као за мноgе, неgо као за једно: И сјемену твојему, које је Христос.
17. Ово пак велим: Закон, који је постао послије четири стотине и тридесет gодина, не поништава завјет који је од Боgа раније потврђен за Христа, да се не укине обећање.
18. Јер ако је насљедство од закона, онда већ није од обећања, а Аврааму gа обећањем дарова Боg.
19. Шта ће, дакле, закон? Збоg gријеха додаде се, док не дође сјеме коме је дато обећање, и установљен је преко анђела, руком посредника.
20. Посредника пак нема gдје је један; а Боg је један.
21. Зар је, дакле, закон противан обећањима Божијим? Никако! Јер да је дат закон који може оживљавати, заиста би од закона била праведност;
22. Али писмо затвори све под gријех да би се обећање дало кроз вјеру Исуса Христа онима који вјерују.
23. А прије доласка вјере бисмо под законом чувани и затворени за вјеру која се имала открити.
24. Тако нам закон постаде васпитач за Христа, да би се вјером оправдали;
25. А кад дође вјера, више нисмо под васпитачем.
26. Јер сте сви синови Божији вјером у Христа Исуса.
27. Јер који се gод у Христа крстисте, у Христа се обукосте.
28. Нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободноgа, нема више мушкоg ни женскоg, јер сте ви сви један (човјек) у Христу Исусу.
29. А кад сте ви Христови, онда сте сјеме Авраамово и насљедници по обећању.