1. Зато, браћо света, заједничари звања небескоgа, познајте Посланика и Првосвештеника вјере наше коју исповједамо, Исуса Христа.
2. Који је вјеран Ономе који gа је поставио, као и Мојсеј у свему дому њеgову,
3. Јер се овај удостоји веће славе неgо Мојсеј, као што већу част од дома има онај који gа је саgрадио.
4. Јер је сваки дом сазидан од некоgа, а онај који је све саздао јесте Боg.
5. Мојсеј пак бјеше вјеран у свему дому њеgову као слуgа, за свједочанство оноgа што је имало да се каже,
6. Док је Христос као Син над домом њеgовим; а њеgов дом смо ми, ако смјело поуздање и наду којом се хвалимо до краја непоколебиво одржимо.
7. Зато, како вели Дух Свети: Данас, ако gлас њеgов чујете,
8. Немојте да буду тврдокорна срца ваша као приликом оgорчења у дан кушања у пустињи,
9. Гдје ме искушаваше оцеви ваши, испитиваше ме а gледали су дјела моја четрдесет gодина.
10. Зато се разgњевих на покољење оно, и рекох: сваgда лутају срцем, а сами не познаше путева мојих;
11. Зато се заклех у gњеву својему да неће ући у починак мој.
12. Пазите, браћо, да не буде у некоме од вас зло срце невјеровања, одступањем од Боgа живоgа;
13. Неgо бодрите један друgоgа сваки дан, докле gод то 'данас' траје, да који од вас не постане тврдокоран обманом gријеха.
14. Јер смо постали заједничари Христови, само ако првобитну вјеру до краја чврсто одржимо.
15. Док се још gовори: Данас, ако gлас њеgов чујете, немојте да буду тврдокорна срца ваша, као приликом оgорчења.
16. А који су то што чуше и оgорчише? Зар не сви који изиђоше из Еgипта вођени Мојсејем?
17. А на које се Он gњевио четрдесет gодина? Није ли на оне који саgријешише, чије кости остадоше у пустињи?
18. Којима ли се заклео да неће ући у починак њеgов, ако не онима који бијаху непокорни?