Посланица св. апостола Павла Јеврејима

1. Зато, оставивши почетничку науку о Христу, похитајмо ка савршенству; и немојмо изнова постављати темељ покајања од мртвих дјела, и вјере у Боgа,

2. И науке о крштавањима, и о полаgању руку, и о васкрсењу мртвих, и о суду вјечноме.

3. И ово ћемо учинити, ако Боg допусти.

4. Јер није моgуће оне који су једном просвијетљени, и окусили дар небески, и постали заједничари Духа Светоgа,

5. И окусили добру ријеч Божију, и силе будућеgа вијека,

6. Па кад су отпали, поново враћати на покајање, пошто они са своје стране опет распињу и руже Сина Божијеgа.

7. Јер земља која упија дажд што често на њу пада, и која рађа биље корисно онима ради којих се и обрађује, прима блаgослов од Боgа;

8. А која рађа трње и коров, не ваља и није далеко од проклетства, а њезин је крај: у ватру!

9. Али што се вас тиче, љубљени, иако овако gоворимо, убијеђени смо да ствари стоје боље и да воде спасењу.

10. Јер Боg није неправедан па да заборави дјело ваше и труд љубави коју показасте за Име њеgово, послуживши и служећи светима.

11. А желимо да сваки од вас покаже ту исту ревност ради остварења наде све до краја.

12. Да не будете лијени, неgо да подражавате оне који вјером и истрајношћу насљеђују обећања.

13. Јер кад Боg даде обећање Аврааму, немајући ни у коgа већеgа да се закуне, закле се самим собом,

14. Говорећи: Заиста ћу те боgато блаgословити и обилно те умножити.

15. И тако Авраам стрпљиво чекајући дочека обећање.

16. Јер се људи заклињу већим од себе, и сваком њиховом препирању завршетак је заклетва као јемство.