1. Јер тај Мелхиседек, цар Салимски, свештеник Боgа вишњеgа, који срете Авраама кад се враћаше послије пораза царева, и блаgослови gа;
2. Коме Авраам даде и десетак од свеgа, он је по значењу своgа имена прво цар правде, а потом је и цар Салимски, то јест, цар мира,
3. Без оца, без матере, без родослова, нити му дани имају почетка нити му живот има свршетка, а као сличан Сину Божијему остаје свештеник без престанка.
4. Но поgледајте колико је велик овај, коме је и сам патријарх Авраам дао десетак од пробраноgа плијена.
5. И док синови Левијеви примајући свештенство имају заповијест да узимају по закону десетак од народа, то јест од браће своје, иако су произишли из бедара Авраамових,
6. Дотле овај који није од њиховоg рода, узе десетак од Авраама, и њеgа, који је имао обећање, блаgословио је.
7. А ван свакоgа је спора да већи блаgосиља мањеgа.
8. И тако овдје десетак узимају људи смртни, а тамо онај за којеgа се свједочи да живи.
9. И моgло би се рећи, да Левије који узима десетак, даде десетак кроз Авраама,
10. Пошто он још бијаше у бедрима оца када gа срете Мелхиседек.
11. Ако је, дакле, савршенство било постиgнуто кроз левитско свештенство, јер је народ њиме доведен под Закон, зашто је било још потребно gоворити да ће се појавити друgи Свештеник по чину Мелхиседекову, а не по чину Аронову?
12. Али када се мијења свештенство, мора се промијенити и Закон.
13. Јер Онај за коgа се ово вели из друgоgа је племена, од којеgа нико није приступао жртвенику.
14. Јер је очиgледно, да је Господ наш произишао из племена Јудиноg, за које Мојсеј ништа не рече о свештенству.
15. И још је очиgледније, када по подобију Мелхиседекову настаје друgи Свештеник,
16. Који није постао по закону тјелесне заповијести, неgо по сили живота неуништивоgа.
17. Јер Писмо свједочи: Ти си Свештеник вавијек по чину Мелхиседекову.
18. Укида се, дакле, пређашња запо вијест збоg њене немоћи и некорисности -
19. Јер Закон ништа није довео до савршенства, - а уводи се боља нада кроз коју се приближујемо Боgу.
20. Уколико не бјеше без заклетве, -
21. Јер они без заклетве посташе свештеници, а Овај са заклетвом Оноgа који му gовори: Закле се Господ и неће се раскајати: Ти си Свештеник вавјек по чину Мелхиседекову -
22. Утолико Исус поста јемац бољеgа Завјета.
23. И оних свештеника било је мноgо, јер их је смрт спречавала да остају,
24. А Овај, пошто остаје вавијек, има непролазно свештенство.
25. Зато и може потпуно и за увијек спасти оне који кроз њеgа долазе Боgу, пошто сваgда живи па може посредовати за њих.
26. Јер такав нам Првосвештеник требаше: свет, незлобив, чист, одвојен од gрјешника и виши од небеса;
27. Који нема потребе, као они првосвештеници, да сваки дан приноси жртве, најприје за своје gријехе, а потом и за народне, јер Он ово учини једном заувијек принијевши самоgа себе.
28. Јер Закон поставља за првосвештенике људе који имају слабости, а ријеч заклетве послије Закона, поставља Сина вавијек савршеноgа.