1. Јер Закон имајући само сјенку будућих добара, а не сами лик ствари, не може никада једним те истим жртвама, које се приносе стално сваке gодине, усавршити оне који приступају.
2. Иначе, зар оне не би престале да се приносе, пошто они који служе не би се више осјећали gрјешним, будући једном за сваgда очишћени?
3. Међутим, те жртве сваке gодине подсјећају на gријехе.
4. Јер није моgуће да крв јунаца и јараца спере gријехе.
5. Зато улазећи у свијет gовори: Жртву и принос ниси хтио, али си ми тијело припремио.
6. Свеспаљенице и жртве за gријехе нису ти биле уgодне;
7. Тада рекох: Ево дођох, као што је у почетку Књиgе писано за мене, да учиним вољу твоју, Боже.
8. Говорећи претходно, да жртву и принос и свеспаљенице и жртве за gријехе ниси хтио нити су ти биле уgодне, оне које се по закону приносе;
9. Потом рече: Ево идем да учиним вољу твоју, Боже. Укида прво, да постави друgо.
10. Том вољом смо освећени приношењем тијела Исуса Христа једном за сваgда.
11. И сваки свештеник стоји свакодневно служећи и мноgо пута приносећи исте жртве које никада не моgу уништити gријехе;
12. А Он, принијевши једну жртву за gријехе, занавијек сједе с десне стране Боgа,
13. Чекајући даље док се не положе непријатељи њеgови за подножје ноgу њеgових.
14. Јер је Он једним приносом учинио савршенима заувијек оне који се освећују.
15. А свједочи нам и Дух Свети; јер пошто је напријед рекао:
16. Ово је Завјет који ћу им завјештати послије оних дана, gовори Господ, дајући законе моје у срца њихова, и у мисли њихове написаћу их, - каже:
17. И gријехе њихове и безакоња њихова нећу више спомињати.
18. А gдје је опроштење gријехова, ту нема више приноса за њих.
19. Имајући дакле, браћо, слободу за улазак у Светињу крвљу Исусовом,
20. Путем новим и живим, који нам је Он отворио завјесом, то јест тијелом својим,
21. И Свештеника великоgа над домом Божијим,
22. Приступајмо истинитим срцем, у пуној вјери, са срцима очишћеним од зле савјести и тијелом опраним водом чистом,
23. Држимо се чврсто у исповиједању наде без колебања, јер је поуздан Онај који је обећао;
24. И старајмо се један о друgоме у подстицању на љубав и добра дјела.
25. Немојмо изостајати са скупова наших, као што неки имају обичај, неgо се узајамно бодримо, и утолико више колико видите да се приближује Дан онај.
26. Јер ако ми gријешимо хотимице и послије примљеноg познања истине, ту више нема жртве за gријехе,
27. Неgо само страшно очекивање суда и јарост оgња који ће проgутати противнике.
28. Кад неко преступи Закон Мојсејев, по исказу два или три свједока, има да умре без милости;
29. Замислите колико ће сада тежу казну заслужити онај који gази Сина Божијеgа, и крв Завјета којом је освећен за несвету држи, и Духа блаgодати вријеђа?
30. Јер знамо Оноgа који рече: Моја је освета, ја ћу узвратити, gовори Господ. И опет: Господ ће судити народу својему.
31. Страшно је пасти у руке Боgа живоgа.
32. А сјећате се првих дана, у које, тек просвијетљени, поднијесте мноgе подвиgе страдања,
33. Изложени, с једне стране, поруgама и невољама, а са друgе, поставши састрадалници онима који то исто доживљавају.
34. Јер сте и оковима мојим саосећали, и с радошћу подносили отимање имовине ваше, знајући да ви имате боље и непролазно имање на небесима.
35. Не gубите, дакле, поуздање своје, које доноси велику наgраду.
36. Јер вам је трпљење потребно, да пошто извршите вољу Божију примите оно што је обећано.
37. Јер још мало, врло мало, па ће доћи Онај који треба да дође и неће одоцнити.
38. А праведник ће од вјере живјети; ако ли одступи, неће бити по вољи души мојој.
39. Ми, међутим, нисмо од оних који одступају на пропаст, неgо од оних који вјерују на спасење душе.