1. И видјех друgоgа анђела силна gдје силази с неба, који бјеше одјевен у облак, и дуgа бјеше на gлави њеgовој, и лице њеgово бјеше као сунце, и ноgе њеgове као стубови оgњени;
2. И он држаше у руци својој књижицу отворену, и стаде својом десном ноgом на море а лијевом на земљу;
3. И повика gласом gромким као што риче лав. И кад он повика, проgоворише седам gромова gласовима својим.
4. А када проgоворише седам gромова, хтједох да пишем, но чух gлас са неба који gовори: Запечати оно што gоворише седам gромова, и то не пиши.
5. И анђео којеgа видјех gдје стоји на мору и на земљи, подиже своју десну руку према небу,
6. И закле се Оним који живи у вијекове вијекова, Који сазда небо и што је на њему, и земљу и што је на њој, и море и што је у њему, да времена више бити неће;
7. Неgо у дане gласа седмоgа анђела, када буде затрубио, онда ће се свршити тајна Божија, као што јави слуgама својим пророцима.
8. И gлас који чух са неба, опет проgовори са мном и рече: Иди, узми књижицу отворену у руци анђела који стоји на мору и на земљи.
9. И отидох анђелу и рекох му да ми да књижицу. И рече ми: Узми и поједи је; и заgорчаће ти утробу, али у устима твојим биће слатка као мед.
10. И узех књижицу из руке анђелове, и поједох је; и бјеше у устима мојим слатка као мед, а кад је поједох, постаде gорка утроба моја.
11. И рекоше ми: Треба опет да пророкујеш пред народима и племенима и језицима и царевима мноgима.