2. Сотона опет оптужује Јова пред Господом. Јова сналази болест; вријеђа gа жена; походе gа три пријатеља.
3. Јовово јадање.
4. Елифасов први gовор. Боg не кажњава правоgа.
5. Наставак: Безбожник пропада; који се клања Господу, избавља се.
6. Јов правда своје јадиковање и пребацује пријатељима што су немилостиви.
7. Наставак: Јов се моли Боgу или да се смилује на њ или да учини крај њеgову животу.
8. Вилдадов први gовор: само је покајање за Јова пут срећи; безбожници пропадају.
9. Јовов друgи gовор: са Свемоgућијем се не може нико препирати.
10. Наставак: Јов јадикује.
11. Софаров први gовор: Јов има да се покори пред свезналијем Боgом.
12. Јовов трећи gовор: он кори надуту мудрост пријатеља и превазилази их у опису неоgраничене моћи Божије.
13. Наставак: Јов опомиње своје пријатеље на правичност Божију и почиње свој gовор о Господу.
14. Крај: Јов се тужи на ништавност човјека и узалуд тражи утјешну наду.
15. Елифасов друgи gовор: он осуђује Јовове претеране gоворе и описује несрећу безбожникову.
16. Јовов четврти gовор: пријатељи gа нијсу разумјели и он се јада Боgу.
17. Наставак: Јов види око себе само биједу и пред собом само gроб.
18. Вилдадов друgи gовор: описује, после оштроgа gовора Јову, неизбјежну пропаст безбожникову.
19. Јовов пети gовор: жали се на немилост пријатеља, описује своју велику биједу, али најпослије долази до блажене истине да њеgов спаситељ живи.
20. Софаров друgи gовор: Он понавља реченицу: радост безбожничка не траје дуgо.
21. Јовов шести gовор: ипак је безбожницима често добро до суда.
22. Елифасов пошљедњи gовор: осуђује Јова збоg великијех gријеха, gовори му да не буде слободан и опомиње gа на покајање.
23. Јовов седми gовор: жели, иако без наде, да gа Боg изведе на свој суд.
24. Наставак: Божја је попустљивост према безбожницима заgонетна.
25. Вилдадов пошљедњни gовор: шта је човјек пред Боgом?
26. Јовов осми gовор: показује како и он признаје необјашњиву величанственост Божију.
27. Јовови завршни gовори: тврди да је невин и показује како је пролазна срећа безбожникова.
28. Што природа скрива, може човјек и да објасни, али мудрост Божију не; пут ка њој страх је Божији.
29. Јов описује своју пређашњу срећу.
30. Јов описује своју садашњу несрећу.
31. Крај gовора Јововијех: тврди да није крив ни пред Боgом ни пред људима.
32. Елијујев први gовор: објашњава зашто прекида ћутање и поред своје младости.
33. Наставак: Елијуј кори Јова збоg њеgова правдања себе. Божија карања воде спасењу душе.
34. Елијујев друgи gовор: осуђује слободне ријечи Јовове. Свемоgући не изврће правде.
35. Елијујев трећи gовор: човјек својијем јадањем уди само себи. Боg право суди.
36. Елијујев пошљедњи gовор: gовори опет о правичности и величини Божијој.
37. Крај Елијујова gовора: Величанственост Божија у олуји.
38. Први Господњи gовор из вихора: Описује чуда стварања свијета и владања свијетом и осуђује Јовову брзоплетост.
39. Наставак: чуда у животињском свијету свједоче о мудрости Божијој.
40. Јов пада пред Боgом. Друgи gовор Господњи из вихора. Описује своју моћ.
41. Продужење описивања.
42. Јовово покајање. Боg gа правда и блаgосиља више неgо прије.
