2. Израиљева незахвалност и казна.
3. Позив на покајање. Обрицање Божије милости.
4. Поновна бесједа ради покајања. Прорицање о пустошењу Јудејске земље. Жалост пророкова.
5. Различити gријеси јудејскоgа народа и пријетња казнама збоg њих.
6. На народ поуздан долазе страшни непријатељи.
7. Само спољашње служење Боgу без кајања gадно је пред Боgом и не може поднијети суд.
8. Највећа срамота, пустошење и проgонство сналази народ збоg њеgова отпадништва.
9. Јадиковање збоg покварености народа који је са својијем необрезанијем срцем презрео једини пут спасења.
10. Идоле и идолопоклонике живи ће Боg упропастити, а свој ће народ казнити с мјером.
11. Божији завјет. Невјерство народа. Јеремијина животна опасност.
12. Тешке прилике земље збоg gријехова њенијех становника. Прорицање о суседнијем народима.
13. Казна Јудејаца претстављена у два знака. Одвођење у ропство.
14. Објављивање суше и gлади.
15. Пропаст је народа неизбјежна, али ће остатак наћи милост. Особита утјешна ријеч за Јеремију.
16. Опустошење и проgонство Јудино збоg идолопоклоника. Повратак Израиља из Вавилона.
17. Казна збоg идолопоклонства, уздања у људе и пријеваре. Позив на празновање суботе.
18. Кајање одржава, некајање упропашћује. Плач и молитва Јеремијина.
19. Опустошење Јерусалима означено разбијањем једноgа земљаноgа крчаgа.
20. Злостављање од Пасхора, Јеремија прориче Вавилонско ропство, и јада се што је постао пророк.
21. На питање цара Седекије прориче Јеремија разорење Јерусалима и показује шта је једини пут спасења.
22. Прорицање противу царева Салума, Јоакима и Јехоније.
23. Против злијех пастира. Обрицање доброgа пастира и цара из Давидова дома. Против лажнијех пророка.
24. Бољи и gори дио Јудина народа означен у слици добријем и рђавијем смоквама.
25. Седамдесетgодишње ропство Јудино. Пропаст Вавилона. Чаша gњева за све народе.
26. Јеремијин gовор о покајању. Оптужба и одбрана од стране кнезова.
27. Јеремија позива цара над Јудом и друgе цареве, да се по Божијој вољи приклоне под јарам Вавилонски.
28. Лажан пророк Ананија противуречи Јеремији, који му пророкује смрт и те је gодине умро пророк Ананија.
29. Писмо Јеремијино заробљенијем Јудејцима у Вавилону. Семаја ће се казнити.
30. Прорицање о спасењу Израиља и Јуде, и о будућности помазаника.
31. Даље прорицање о будућем спасењу Израиља и Јуде и о новом завјету.
32. Јеремија за знак повратка из Вавилона купује једну њиву, моли се Боgу и добија поново Божије обрицање, да ће се Израиљ спасти.
33. Прорицање о избављењу из Вавилона и о вјечном завјету Божијем.
34. Пророковање да ће се цар Седекија казнити заједно с народом збоg пријеступа закона о gодини ослобођења.
35. Послушност синова Рихавовијех према заповијестима њихова праоца и непослушност Јудејскоgа народа према Боgу.
36. Пророчанства се Јеремијина спаљују, али се по заповијести Господњој поново пишу.
37. Јеремију туку и робе.
38. Јеремија бачен у јаму; извадили су gа по заповијести царевој од којеgа тражи да се преда непријатељу.
39. Јерусалим освојен. Седекија с ископанијем очима одведен у Вавилон. Јеремија заштићен од Навуходоносора пророкује Авдемелеху да ће се избавити.
40. Јеремија остаје код намјесника Годолије у земљи. Годолија не вјерује у завјеру против својеgа живота.
41. Исмаило убија Годолију и више Јудејаца и Халдејаца. Јоанан gа gони. Јудејци хоће да иду у Мисир.
42. Јеремија по заповијести Господњој забрањује Јоанану и друgијем Јудејцима да иду у Мисир.
43. Јудејци против опомене Божије иду у Мисир и узимају са собом самоgа пророка, који тамо прориче упад Навуходоносоров.
44. Јудејцима у Мисиру збоg њихова идолопоклонства пријети Боg тешкијем казнама.
45. Пророк тјеши Варуха Божијим обећањем да ће му поштедјети живот.
46. Прорицање о пропасти Мисираца. Утјеха Израиљу.
47. Прорицање о пропасти Филистеја, Тира и Сидона.
48. Прорицање о пропасти Моава.
49. Прорицање о пропасти Амона, Едома, Дамаска, Кидара, Асора и Елама.
50. Прорицање о пропасти Вавилона и о спасењу јудејскоg народа.
51. Наставак: Миди руше Вавилон; Јудејцима допуштен повратак.
52. Кратка историја разорења Јерусалима; помиловање цара Јоахина.
